Blog

Naš stari, neverovatno požrtvovani otac Radovan svesno je i bez ijedne jedine reči prigovora ostavio svoju desnu ruku pod teškom, zarđalom mašinom u onoj zloglasnoj, lokalnoj seoskoj strugari. Radio je tamo krvave, iscrpljujuće duple smene, udišući smrtonosnu drvenu prašinu apsolutno svakog bogovetnog dana, isključivo samo da bi nas dvojicu sinova pošteno iškolovao i zauvek spasio … Read more

Pre tačno trideset dugih, olovnih i apsolutno praznih godina, ja sam se potpuno zbunjen probudio u jednoj hladnoj, mračnoj i nepoznatoj bolničkoj sobi nakon stravične saobraćajne nesreće. Moj celokupan, dotadašnji proživljeni život, apsolutno svaka draga uspomena i svako poznato lice bili su zauvek i nepovratno izbrisani iz mog teškog, oštećenog i umornog mozga. Lekari su … Read more

U onim najkrvavijim, nesrećnim godinama stravičnog ratnog ludila na našem Balkanu, moja naivna mladost je zauvek prekinuta onog dana kada sam ispratila svog voljenog verenika na blatnjavu seosku stanicu. Sa najtežim, najgorčim suzama koje su nemilosrdno pekle moje bledo lice, gledala sam kako se moj hrabri Milan penje u onaj hladni, zeleni vojni kamion koji … Read more

Pre tačno pola veka, u našem surovom i klasno nepremostivo podeljenom balkanskom selu, moja nesrećna sudbina je od samog rođenja bila trajno i nepravedno zapečaćena onim najcrnjim, generacijskim siromaštvom. Ja sam bio samo jedan obični, nevidljivi i uvek prašnjavi nadničar u potpuno iscepanim opancima, dok je moja neprežaljena Milena bila ona najlepša, nedostižna jedinica ubedljivo … Read more

Ruke moje stare, napaćene majke bile su trajno uništene, izjedene od jakih hemikalija i prekrivene najdubljim, najbolnijim žuljevima, jer je ona punih dvadeset teških godina prala najprljavija tuđa stepeništa. Radila je apsolutno svakog bogovetnog dana od onog najranijeg, ledenog svitanja pa sve do kasnog, mrklog mraka, brišući tuđe luksuzne podove i čisteći ogromne gospodske kuće … Read more

U našem malom, osuđujućem balkanskom selu svaka tajna brzo ispliva na površinu, ali jedna stravična istina ostala je zauvek zakopana pod teretom najteže sinovljeve žrtve. Moja majka Vida bila je neverovatno tiha i poštena žena koja je čitav svoj napaćeni život posvetila isključivo mom skromnom, radničkom odrastanju. Kada se iznenada i izuzetno teško razbolela, lokalni … Read more

Naša stara, neverovatno požrtvovana majka Milica je na svojim ženskim, izuzetno krhkim i napaćenim leđima nosila stravičan teret celog našeg propalog seoskog imanja nakon očeve prerane smrti. Radila je apsolutno svakog bogovetnog dana od onog najranijeg, hladnog svitanja pa sve do mrklog mraka, uništavajući svoje zdravlje kako bi prehranila našu praznu, sirotinjsku kuću na kraju … Read more

Na onom apsolutno najgorem, stravičnom januarskom mrazu koji je nemilosrdno kidao ljudsku kožu i ledeo svaki dah, jedan mali, potpuno napušteni dečak lutao je praznim balkanskim ulicama. U tim svojim iscepanim, tankim letnjim patikama koje su odavno propustile ledenu vodu, on je onako besciljno koračao kroz duboki sneg, tražeći bilo kakav zaklon od te smrtonosne … Read more

Višemesečna, stravična i potpuno neizvesna borba za goli život male, teško bolesne devojčice Milice u onoj sivoj, sterilnoj bolničkoj sobi kidala je dušu apsolutno svima na dečijem odeljenju. Njen tihi, nečujni plač u onim dugim, hladnim noćima pod teškim medicinskim aparatima predstavljao je najsuroviju, najtežu kaznu koju jedan roditelj može da doživi u ovom nepravednom … Read more

U onim najsivljim, beskrajno monotonim i depresivnim blokovima našeg starog radničkog naselja, gde je svaka fasada odavno izgubila boju pod teretom proleterske tuge, živeo je jedan skroman, siromašan i uvek nasmejan dečak po imenu Luka. Njegova požrtvovana, samohrana majka godinama je doslovno krvarila radeći dve najteže, iscrpljujuće smene samo da bi mu jednog rođendanskog jutra … Read more