Blog

Kada je njen muž Hamza umro, Fatima je bila uvjerena da iza sebe nije ostavio gotovo ništa osim stare kuće, nekoliko komada namještaja i penzije koja je prestala stizati onog trenutka kada je njega više nije bilo. Hamza je dvadeset pet godina radio u Njemačkoj, uglavnom na građevini i kasnije u održavanju velikih skladišta u … Read more

Kada je sedamdesetdevetogodišnji Ibrahim prvi put prenio jastuk iz svoje sobe u staru štalu iza kuće, njegova dvanaestogodišnja unuka Lejla mislila je da se djed šali. Stajala je na kućnom pragu i gledala ga kako pod jednom rukom nosi jastuk, a pod drugom mali drveni sanduk sa nekoliko košulja, lijekovima i fotografijom pokojne supruge. „Djede, … Read more

Najgori, najteži osećaj na svetu nije kada vas ljudi mrze, već kada nakon četrdeset godina krvavog, poštenog rada shvatite da ćete sa ovog sveta otići apsolutno i nepovratno nevidljivi. Miris stare, vlažne krede, ustajale prašine i jeftinog sredstva za poliranje podova gušio me je u praznoj učionici broj 12. Gledala sam u taj izgrebani drveni … Read more

Ritmično, plastično šištanje respiratora koji je moju majku održavao u životu bilo je jedini zvuk u sterilnoj sobi za intenzivnu negu, a ja sam, sedeći skrivena iza teške zelene zavese i listajući cene polovnih automobila na telefonu, osetila samo tupu, sebičnu iscrpljenost i duboku želju da ravna linija na monitoru konačno preseče ovu agoniju, kako … Read more

Oštar, ritmičan zvuk levog točka na invalidskim kolicima odzvanjao je kroz pusti, magloviti jesenji park, turpijajući moje ogoljene živce do ivice potpunog pucanja. Miris trulog lišća, vlage i onog teškog, oporog medicinskog talka koji se zauvek zavukao u svaku poru moje jeftine zimske jakne, gušio me je iznutra. Gurala sam ta teška kolica uzbrdo, osećajući … Read more

Moj sedamdesetogodišnji, hronično namrgođeni otac je celog života bio oličenje discipline i vojničkog reda, pa sam zaista mislila da je počeo da gubi razum kada mi je notifikacija sa pametnog zvona usred noći prikazala kako se šunja po mom tremu i u džep kaputa gura drečavo roze gumeno prase mog psa, a onda sam jutros … Read more

Zvuk oštrog zujanja stomatološke turbine oduvek mi je izazivao nelagodu, ali tog sivog, kišnog utorka, pravi užas nije došao sa hladne kožne stolice, već iz usputnog, sažaljivog komentara mlade medicinske sestre na šalteru. Miris eugenola, sterilnih gumenih rukavica i teškog medicinskog alkohola štipao me je za nozdrve. Stajala sam ispred pulta, vadeći zdravstvenu knjižicu iz … Read more

Grebanje grubog, sivog vunenog džempera o moju golu kožu dovodilo me je do ludila. Miris pečene svinjetine, teškog tamjana i jeftine domaće rakije mešao se u zagušljivom vazduhu naše male trpezarije, stvarajući mučninu u dnu mog želuca. Bila je naša krsna slava. Peta po redu otkako sam se uselila u ovu staru, mračnu kuću sa … Read more

Zadržala sam dah dok su sitni komadići razbijenog stakla još uvek padali po kuhinjskim pločicama, jer je moja svekrva, žena za koju su mi lekari tvrdili da je u poslednjem, najtežem stadijumu demencije i da ne prepoznaje ni sopstveni lik u ogledalu, u tom trenutku prestala da se besciljno klati u svojoj stolici, pogledala me … Read more