Ja sam Marko, čovek koji danas živi u brzom, nezaustavljivom svetu hladnog stakla i sivog betona, gde se uspeh meri isključivo brojkama na nekim dalekim ekranima. Svakog jutra, dok užurbano koračam kroz zagušljive gradske ulice ispunjene nervoznim licima, moje misli uporno beže ka onom jedinom, istinskom utočištu koje je moja duša ikada poznavala. U tim … Read more
Ja sam deda Ilija, stari drvodelja čije su ruke čitav jedan ljudski vek provele oblikujući obične komade drveta u najlepše dečije snove i najčarobnije, najveselije igračke. Desecima godina, moja mala radionica na samom kraju našeg balkanskog sela bila je prava fabrika sreće, gde se miris strugotine uvek mešao sa glasnim, zvonkim dečijim smehom. Nikada nisam … Read more
Ja sam Safet, stari sarajevski obućar čije su ruke decenijama upijale miris lepka, pčelinjeg voska i najfinije kože u maloj, memljivoj radnji na uglu naše stare čaršije. Moj život se sastojao od krpljenja tuđih koraka, popravljanja izlizanih đonova i slušanja tihih, balkanskih sudbina koje su ljudi donosili zajedno sa svojim oštećenim cipelama. Dok su se … Read more
Ja sam Jovan, stari poštar čija je kožna torba decenijama bila prepuna najrazličitijih ljudskih sudbina, dok sam nosio pisma kroz uske, kaldrmisane ulice našeg mirnog balkanskog grada. Za mene je svaka koverta uvek predstavljala živu dušu, tihi glasnik radosti, tuge i onih dubokih emocija koje nevidljivim nitima povezuju ljude kroz vreme i prostor. Moja mala, … Read more
Ja sam majstor Laza, stari seoski automehaničar čije su ruke decenijama crne od motornog ulja, a garaža uvek ispunjena mirisom benzina i nostalgije. U najdubljem, najtamnijem uglu moje radionice, skrivena pod debelom sivom ceradom, spavala je stara, crvena “buba” koju je moj pokojni otac kupio davne sedamdesete godine prošlog veka. Svi u selu su mi … Read more
Ja sam Vera, seoska učiteljica koja već pune tri decenije svakog jutra otključava teška drvena vrata stare škole na samom vrhu ove zaboravljene, vetrovite balkanske planine. Naša školska zgrada je odavno počela da gubi bitku sa surovim vremenom; krov je stravično prokišnjavao, podovi su trulili, a zima je nemilosrdno ulazila kroz napukla prozorska stakla. U … Read more
Ja sam Milan, čovek čiji su prsti decenijama milovali dirke harmonike u školskim salama, učeći generacije dece kako da kroz muziku pronađu put do sopstvene duše. Kada sam otišao u penziju, moja profesorska penzija postala je tesna za život u gradu, pa sam odlučio da svoj stari instrument iznesem na beogradski pločnik, ne zbog prosjačenja, … Read more
Ja sam baka Jelica, žena kojoj su godine izbrazdale lice kao stare seoske puteve, a samoća postala tiha sena u velikoj, praznoj kući. Moj jedini unuk, na kojeg sam bila ponosna više od sopstvenog života, otišao je u daleki svet za parama i slavom, polako zaboravljajući put do moje kapije i zvuk mog glasa. Jednog … Read more
Ja sam Sloba, vlasnik kafane na samom ulazu u našu varoš, mesta gde se decenijama bistrila svetska politika uz vruću jagnjetinu i gde je svaka čašica rakije nosila neku staru, balkansku mudrost. Jednog sparnog letnjeg popodneva, na prag moje kafane dokopao se najtužniji pas kojeg sam ikada video, prljav, mršav i toliko izubijan od uličnog … Read more
Ja sam poštar Dragan, čovek koji decenijama krstari hodnicima naših zgrada, noseći u torbi sudbine ispisane na papiru, od radosnih vesti do onih teških, plavih koverti koje nikome ne donose osmeh. U zgradi broj 12, na trećem spratu, živela je baka Mara, tiha i dostojanstvena starica čija je penzija bila toliko mala da je često … Read more