U selu podno Vlašića, gde su zime duge i teške, a leta kratka, živeo je Ibro. Bio je udovac, čovek čije je lice bilo išarano borama kao oranica. Živeo je za dve stvari: za svog sina jedinca Emira i za svoju kravu Šarulju. Šarulja nije bila obična krava. Bila je član porodice. Krupna, topla, sa … Read more
Grozda je bila strah i trepet u selu Donja Kamenica. Žena oštrog jezika i teške ruke, koja je sahranila muža i preuzela komandu nad kućom kao general. Imala je sina jedinca, Jovana, i dve ćerke koje su se udale u grad. Kad je Jovan doveo Ljiljanu, siroče bez miraza, Grozda je na kapiji pljunula u … Read more
U selu Gornja Dobrinja, tamo gde su zime oštre a ljudi još oštriji, živela je Bosa. Bila je to žena krupna, jaka, sa rukama kao lopate i glasom od kojeg se tresla šindra na krovu. Bosa je rano ostala udovica i sama podigla sina Milana, čuvajući imanje “muškom rukom”. Kad se Milan oženio Vericom, sitnom … Read more
Kantonalni sud je bio hladna, siva zgrada u kojoj se retko čuo smeh. U sudnici broj 4, vladao je sudija Tarik. Zvali su ga “Ledeni”. Bio je to čovek u ranim četrdesetim, uvek besprekorno obrijan, sa crnom togom koja je skrivala svaku emociju. Tarik je bio poznat po tome što nije imao milosti. Za njega … Read more
Stakleni toranj u centru Sarajeva blistao je na popodnevnom suncu kao simbol moći. Na vrhu, u kancelariji koja je gledala na celo Šeher, sedeo je Mirza. Bio je mlad, ambiciozan i nemilosrdan. Njegova firma za konsalting obrtala je milione, a on je verovao da je Bog na zemlji. Njegova odela su koštala kao nečiji automobil, … Read more
U sivoj socijalističkoj zgradi na periferiji grada, na četvrtom spratu bez lifta, živeo je čika Mile. Bio je to onaj tihi, neprimetni penzioner koga svi znaju, a niko ga zapravo ne poznaje. Uvek uredan, u ispeglanoj košulji staroj dvadeset godina i mirišljav na “Brion”, Mile je bio dobri duh zgrade. Živeo je sam otkako mu … Read more
U starom delu grada, u ulici koju su moderni soliteri polako gutali kao betonske aždaje, stajala je mala, neugledna obućarska radnja. Iznad vrata je visio drveni znak na kome je jedva čitljivim slovima pisalo “Obućar Gavrilo”. Unutra je mirisalo na kožu, lepak i prošla vremena. Gavrilo je bio starac kvrgavih prstiju i velikog srca, koji … Read more
Radoje je bio domaćin kakvog u tom kraju Šumadije nije bilo. Njegova njiva je bila najravnija, stoka najdeblja, a reč najteža. Bio je čovek starog kova, tvrd kao hrast, kojem je “obraz” bio važniji od života. Imao je ženu Stanu, tihu i pokornu, i ćerku jedinicu Milicu, lepu kao upisanu. Radoje je za Milicu planirao … Read more
U selu podno Rudnika, svi su znali za dedu Gvozdena. Zvali su ga “Gvozden Stipsa”. Bio je to žilav, koščat starac koji je i leti i zimi nosio isti zakrpljeni gunj i opanke stare bar dvadeset godina. Iako je imao hektare najplodnije zemlje i šume koju niko nije sekao pola veka, Gvozden je živeo kao … Read more
U starom delu kasabe, gde su ulice još uvek popločane kaldrmom, stajala je jedna drvena klupa ispod ogromnog, osušenog drveta kajsije. To drvo nije rodilo ni lista ni ploda već dvadeset godina, njegove grane su bile krive i crne, kao prsti starca koji moli za milost. Ljudi su govorili da ga treba poseći, da ruži … Read more