Zoran je bio čovek koga se u gradu plašilo, ali koga niko nije voleo. Vlasnik pola nekretnina u centru, vozio je najnoviji crni džip i živeo u ogromnoj vili opasanoj visokim zidinama i kamerama. Za Zorana, sirotinja je bila “bolest” koju treba očistiti sa ulica. Te ledene decembarske večeri, Zoran se vraćao sa poslovne večere. … Read more
Bila je to najhladnija noć u deceniji. Vetar je brisao ulicama grada, ledeći dah u sekundi. Ispred osvetljenog izloga pekare “Zlatno zrno”, sedeo je deda Vlado. Bio je umotan u stari, tanki sivi kaput, a pored njega, na komadu kartona, tresao se mali, žuti mešanac po imenu Žućo. Žućo je bio Vladin jedini prijatelj, jedina … Read more
Autobus iz Požege kasnio je sat vremena zbog snega. Kada je konačno stigao na zagrebački kolodvor, majka Kata je jedva sišla niz stepenice. Noge su je bolele, a ruke su joj bile crvene od hladnoće i težine torbi. Nosila je dva velika, karirana “cekera”. U njima je bila cela Slavonija – tegle ajvara, domaći kulen, … Read more
Sahrana starog Jure na malom ostrvskom groblju prošla je dostojanstveno, baš onako kako je on i živeo – tiho i skromno. Ali čim se poslednja šaka zemlje bacila na kovčeg, mir je nestao. Ante, mlađi sin koji je ostao na ostrvu da brine o bolesnom ocu i maslinama, stajao je sa strane u svom izlizanom … Read more
Bilo je to ono posleratno, olovno proleće kada je mržnja u selu kod Travnika još uvek bila sveža kao otvorena rana. Emina je bila hodžina ćerka, najlepša devojka u džematu, a Stefan je bio sin lokalnog kovača, Srbin. Njihova ljubav bila je tiha, skrivena u šumarcima i starim vodenicama, ali u malom mestu se ništa … Read more
Selo je bilo podeljeno rekom, ali više od reke, delila ga je mržnja preostala iz onih nesrećnih devedesetih. Na jednoj strani su živele Bošnjaci, na drugoj Srbi. Most između njih retko ko je prelazio, osim kad se mora. Ibro je bio čovek starog kova, ratni vojni invalid koji je izgubio brata u ratu. Njegova jedina … Read more
Stara bosanska kuća nane Fate stajala je na vrhu brda, gledajući na dolinu i reku, ista onakva kakvu ju je njen rahmetli (pokojni) muž Ibro sagradio svojim rukama pre pedeset godina. Bela fasada je popucala, krov je malo ulegao, ali avlija je bila puna cveća, a miris sveže ispržene kafe uvek se širio iz kuhinje. … Read more
Hamza je bio ugledan čovek na Baščaršiji. Imao je zlataru, obraz čist kao suza i ponos veći od Trebevića. Svi su mu se sklanjali s puta kad bi prošaokaldrmom, a on je samo klimao glavom, uveren da mu niko nije ravan. Imao je jedinicu Lejlu, lepoticu na koju je bio slab, i za koju je … Read more
Ostavinska rasprava braće Petrović trajala je kraće nego što izgori jedna cigareta. Stariji brat, Zoran, lokalni tajkun koji je vozio crni džip i držao pola sela u šaci, bacio je papire na sto pred mlađeg brata, Milana. Milan je bio tih, skroman čovek, radnik koji je jedva krpio kraj s krajem, sa troje dece i … Read more
Stana je sedela na maloj drvenoj stoličici ispred svoje stare, neomalterisane kuće u planinskom selu i ljuštila krompir. Ruke su joj bile crne od zemlje, ispucale od teškog rada u malinjaku i štali. Svaka bora na njenom licu pričala je priču o žrtvi. Muž joj je poginuo u šumi kad je Jovana imala samo tri … Read more