Bila je oštra zima ’96. godine. U maloj školi na periferiji Zenice, grejanje je radilo slabo, a deca su sedela u jaknama. Među njima, u poslednjoj klupi, sedeo je Edin. Bio je tiho, povučeno dete koje je izbegavalo da izlazi na tablu. Razlog nije bio neznanje – Edin je bio pametan – razlog su bile … Read more
Restoran “Kod Ede” u starom delu grada bio je poznat po dobrim ćevapima, ali i po gazdi Edi, čoveku koji je merio svaku kriskicu hleba i mrzeo kad mu se “zauzimaju stolovi”. Huso je tu radio kao konobar već 15 godina. Bio je tih čovek, udovac, koji je živeo za svoju malu platu da prehrani … Read more
Sarajevo pamti Ibrahima, zvanog Ibro, kao jednog od onih starih, poštenih taksista. Vozio je legendarnog “Mercedesa” linijaša, uvek u ispeglanoj košulji, sa tespihom na retrovizoru. Ibro nije vozio da se obogati, vozio je da preživi i da pomogne. Znao je svakog prosjaka, svakog konobara, svaku rupu na asfaltu od Baščaršije do Ilidže. Priča počinje jedne … Read more
Ulica Ferhadija u Sarajevu vrvi od turista, mirisa kafe i glasova. Ali u jednom ćošku, pored stare česme, sedeo je Sejo. Bio je to starac izboranog lica, sa šeširom ispred sebe i starom, crvenom harmonikom na grudima. Sejo je svirao sevdalinke, one teške, što diraju dušu, ali svet je žurio. Ljudi su prolazili, retko ko … Read more
Bilo je kišno prolećno veče na Baščaršiji. Kaldrma se sijala pod svetlima starih fenjera, a miris ćevapa mešao se sa mirisom kiše. Pred izlogom malog, ali skupog butika svečanih haljina, stajao je Rasim. Rasim je bio građevinac, čovek grubih ruku punih maltera i žuljeva, ali mekog srca. Njegova jedina ćerka, Amila, bila je najbolji đak … Read more
U jednoj staroj sarajevskoj mahali, gde su ulice uske a komšije se znaju po koraku, radila je pekara “Nafaka”. Vlasnik, stari Omer, bio je čovek brašnjavih ruku i velikog osmeha. Ustajao je u tri ujutru da zamesi somune koji su mirisali do Baščaršije. Ali Omer nije bio bogat čovek. Davao je veresiju, opraštao dugove, i … Read more
Stara bosanska kuća nane Nure bila je najhladnija u selu. Dok su komšije ugrađivale PVC prozore i fasade, Nurina kuća je ostala ista kao prije trideset godina – oronula, sa starim drvenim prozorima kroz koje je fijukao vjetar. Nura je živjela sama. Muž joj je umro davno, a sin jedinac, Adnan, otišao je u Nemačku, … Read more
Osnovna škola “Pazar” u Tuzli, tamo negdje kasnih devedesetih, mirisala je na kredu i vlažne spužve. Za većinu djece, veliki odmor je bio vrijeme radosti, trčanja i mirisa toplih kifli iz pekare preko puta. Ali za malog Tarika, to je bilo najtežih 20 minuta dana. Tarik je bio sin palog borca. Majka mu je radila … Read more
Baka Stana je živela na kraju sela, u maloj kući od blata i cigle, obrasloj u bršljan. Nikoga nije imala osim jedne sive, čupave mačke koju je zvala prosto – Siva. Siva nije bila obična mačka. Našli su je polusmrznutu u snegu pre pet godina, i od tada se nije odvajala od starice. Spavala je … Read more
U planinskom selu podno Romanije, svi su znali za konja Zlatana. Bio je to krupan, snažan dorat (smeđi konj), koji je na svojim leđima izneo tone i tone drva iz nepristupačnih šuma. Zlatan nije bio samo životinja; bio je hranitelj porodice Petrović. Deda Jovo ga je kupio kao ždrebe i pazio ga bolje nego sebe. … Read more