Stefan je stajao u hodniku njihovog malog, iznajmljenog stana na Karaburmi, nervozno vezujući pertle na svojim starim patikama. Đon se već odvojio sa strane, a platno je posivelo od nošenja. Bio je student treće godine prava, ambiciozan ali frustriran večitom nemaštinom. Gledao je svoju majku Milicu kako u kuhinji briše sudove. Ruke su joj bile … Read more
Srijeda, 17:00 sati. Autobuska stanica u Štutgartu (Stuttgart ZOB). Kiša je rominjala, ona sitna, dosadna njemačka kiša koja ti ulazi u kosti. Mirza je stajao ispod nadstrešnice, nervozno gledajući na sat. Imao je 24 godine, studirao je informatiku i srijeda mu je bila najgori dan. Ne zbog predavanja, nego zbog obaveze koju je mrzio: morao … Read more
Klinika “Rechts der Isar” u Minhenu blistala je onom sterilnom, njemačkom čistoćom. Mermerni podovi su se sijali, a tišina je bila narušavana samo tihim zvukom skupih cipela i šuškanjem bijelih mantila. Dr. Edin Džafić bio je ponos klinike. Mladi neurohirurg, specijalista za teške traume, čovjek čije su ruke bile osigurane na milione. Hodao je hodnikom … Read more
Crni, glomazni džip sa zatamnjenim staklima polako se peo uz brdo, podižući oblak prašine na starom seoskom putu. Deda Života je sjedio na tremu svoje kuće, na onoj niskoj drvenoj stolici koju je sam napravio prije četrdeset godina. Gulio je jabuku čakijom i gledao u to čudovište od auta koje mu ulazi u avliju. Znao … Read more
Nikola je sedeo u svojoj staklenoj kancelariji na 15. spratu poslovne zgrade na Novom Beogradu. Imao je 35 godina, titulu “Senior Lead Developera”, platu o kojoj većina Srbije može samo da sanja, i osećaj da mu neko sedi na grudima i ne da mu da udahne. Klima uređaj je zujao onim sterilnim, veštačkim zvukom. Monitori … Read more
Damir je pritisnuo dugme na daljinskom upravljaču. Velika, teška kovana kapija sa pozlaćenim šiljcima polako se otvorila uz tiho zujanje motora. Pred njima je stajala kuća – ne, to nije bila kuća, to je bio dvorac. Tri sprata, fasada u boji kajsije, mermerni stubovi na ulazu i lavovi od kamena koji su čuvali prilaz. Bio … Read more
Crni Mercedes “S klase”, njemačkih registracija, polako se probijao uskim makadamskim putem prema selu podno planine Vlašić. Za volanom je sjedio Tarik, menadžer u velikoj firmi u Minhenu. Na ruci mu je sijao “Rolex”, a na uhu je bila Bluetooth slušalica preko koje je upravo dogovarao isporuku robe za Hamburg. Bio je to uspješan čovjek, … Read more
Hodnik Urgentnog centra mirisao je na jod, kuvani kupus i strah. To je bio onaj specifičan miris koji se uvlači u pore i ne izlazi danima. Dragan je sedeo na plastičnoj narandžastoj stolici, glave zaronjene u šake. Bio je krupan čovek, inženjer, racionalan tip koji je verovao u matematiku, statiku i ono što oči vide. … Read more
Bilo je Badnje veče. Sneg je u Beogradu padao krupnim, teškim pahuljama, prekrivajući sivilo asfalta i brige običnih ljudi. Izlozi su blještali, ljudi su žurili kućama noseći pune kese, badnjake i poklone. Svi su negde žurili, svi su imali nekoga. Samo je Marija hodala polako, ruku duboko zaronjenih u džepove svog starog, tankog kaputa, pokušavajući … Read more
Vlada je bio čovjek “stare škole”, iako je nosio moderna odijela i vozio skupi Audi. Za njega je svijet bio jasan: red, rad i disciplina. Životinje su, po njegovom mišljenju, pripadale selu, lancu i dvorištu, a ne luksuznom stanu na trećem spratu u centru grada. “Stan je za ljude, Vukane. Dlake i buve neću da … Read more