Baka Ruža je živela sama u maloj, staroj kući na kraju sela, onoj vrsti kuće koja miriše na dunje, bosiljak i tugu. Otkako je njen Ratko umro pre deset godina, vreme je za Ružu stalo, ali za kuću nije. Grede su popustile, malter je otpadao, a najgore od svega bio je krov. Svaka jača kiša … Read more
Sneg je na Zlatiboru te godine pao rano i napadao do kolena, ali u kući deda Lazara i baka Milice bilo je toplo i svečano. Bližio se Sveti Nikola, njihova krsna slava, dan za koji su živeli cele godine. Kuća je mirisala na tamjan, suvu pitu i sarmu koja se krčkala na smederevcu još od … Read more
Žarko je bio čovek starog kova, tvrd kao zlatiborski kamen. Nije znao da peva, sluh mu je bio nikakav, ali je muziku poštovao kao svetinju. Gledao je u svoje ispucale šake, uništene od teškog rada na njivi, i zarekao se da njegov sin Milan neće tako živeti. “Ti ćeš, sine, raditi prstima, a ne kičmom,” … Read more
Zima u Sarajevu, pogotovo na Bistriku, zna biti nemilosrdna. Ulice su strme, uske i klizave, a kad magla pritisne krovove, hladnoća se uvlači u svaku poru. Dedo Rasim je živeo sam u jednoj takvoj ulici, u kući koja je pamtila i Austrougarsku. Sa svojih osamdeset godina i teškim išijasom koji mu je “kočio” desnu nogu, … Read more
Novembar je u Sarajevu uvijek bio varljiv, ali ove godine zima je pokazala zube ranije nego ikad. Nena Šemsa je sjedila u svojoj maloj kuhinji na Vratniku, umotana u dva vunena prsluka, i gledala kroz prozor u sivo nebo koje je mirisalo na snijeg. Njena peć “fijaker” bila je hladna. U podrumu je imala još … Read more
Kada je stari Stanko umro, činilo se da je s njim umro i deo sela. Bio je to čovek starog kova, tvrd kao kamen, ali pravičan, čija je reč vredela više od bilo kog notarskog ugovora. Njegov sin Bogdan, momak od jedva dvadeset godina, ostao je sam na velikom, ali zapuštenom imanju, sa teretom tuge … Read more
Na obroncima planine Golije, u trošnoj kući od brvana i blata, živeo je deda Stanoje. Živeo je sam, jer mu je žena preminula pre pet godina, a deca su otišla u svet i zaboravila put nazad. Stanoje je imao samo tri ovce, jednu kozu i veru u Boga. Krov na kući je prokišnjavao na tri … Read more
Bio je petak popodne u velikom supermarketu u centru Kragujevca. Gužva je bila nesnosna. Ljudi su žurili s posla, korpe su bile pune namirnica za vikend, deca su plakala, a skeneri na kasama su pištali kao u fabrici. U redu na kasi broj 4, atmosfera je bila posebno napeta. Na čelu reda stajao je deda … Read more
U jednoj maloj ulici na periferiji Kraljeva, tačno u 10 sati ujutru, baka Ruža je bila na svojoj kapiji. Uvek uredna, u čistoj kecelji, sa maramom na glavi i rukama koje su podrhtavale, oslanjala se na metalnu ogradu i gledala niz ulicu. Čekala je žuti moped. Čekala je poštara. Ruža je imala dvoje dece. Sina … Read more
Baka Stana je bila duša sela. Njena mala kuća na kraju sokaka uvijek je mirisala na bosiljak i pečenu pogaču. Ali, Stana je umrla jedne hladne novembarske noći, tiho, kako je i živjela. Iza nje je ostala prazna kuća i njen vjerni pas, mješanac Šarov. Šarov nije bio rasan pas, imao je jedno uho spušteno, … Read more