Zorica je stajala na oronulom tremu svoje nekada lepe kuće, stežući u rukama izbledeli vuneni šal koji je mirisao na naftalin. Napolju je bila ona kasna, teška jesen, siva i lepljiva, kada magla ne dozvoljava danu da se pošteno razbudi. Ispred zarđale kapije okupilo se pola sela. Nisu došli da pomognu, naravno. Došli su da … Read more
Ibro je sedeo na starom, izlizanom panju ispred onoga što je nekad bila njegova ponosna šuma, a sada samo proređeni šumarak. Ruke su mu bile crne od smole, ispucale toliko da su duboke linije na dlanovima izgledale kao kanjoni presušene reke u kojoj više nema života. Gledao je tupo u kovertu koju je držao tim … Read more
Kiša je u Valjevu padala danima, ona sitna, dosadna, koja ulazi pod kožu. Dejan je sedeo za kuhinjskim stolom prekrivenim neplaćenim računima i receptima za lekove koji njegovom ocu Milošu više nisu bili potrebni. U sobi pored, krevet je bio prazan. Posle pet godina menjanja pelena, hranjenja na kašičicu, neprospavanih noći i slušanja teškog disanja, … Read more
Ristan je zamahnuo motikom, ali zemlja je bila tvrda, zapečena od suše, baš kao i njegovo srce. Podne je pržilo u selu podno planine. Imao je sedamdeset i dve godine, a i dalje je radio kao da mu je trideset. Morao je. Njegovi sinovi, dva kršna momka, odavno su otišli u grad. Dolazili su retko, … Read more
Stevanova vila bila je najosvetljenija u ulici. Bio je Sveti Nikola, krsna slava koju je Stevan slavio ne toliko zbog sveca, koliko da pokaže gradu koliko je moćan. Ispred kuće bio je parkiran red limuzina i džipova. Unutra, za stolom od mahagonija, sedela je gradska elita – političari, direktori, ljudi u skupim odelima. Sveća je … Read more
Zoran je žurio niz hodnik svoje firme, gledajući u telefon. Bio je to važan dan, dan kada se potpisuje ugovor od pola miliona evra. Osećao se moćno u svom krojenom odelu, a korak mu je odzvanjao samopouzdanjem. Nije gledao gde ide. Za ljude poput Zorana, svet je taj koji treba da se skloni. Iza ugla, … Read more
“Napolje! Rekao sam napolje! I ne vraćaj se dok ne doneseš pare!” Goranov grubi glas odjekivao je hladnim, praznim hodnikom oronule zgrade na periferiji grada. Baka Milica je stajala na odškrinutim vratima svog malog, suteren stana, držeći u modrim rukama samo jednu kartonsku kutiju i staru ikonu Svetog Nikole. Napolju je vejao sneg, onaj gusti, … Read more
Poslednja muva zujala je oko prazne tegle s džemom na Lazarovom stolu. To je, uz jednu koricu bajatog hleba, bio sav njegov ručak već treći dan zaredom. Mala obućarska radnja na periferiji grada, u suterenu zgrade koja je mirisala na vlagu, bila je tiha. Previše tiha. Ljudi su kupovali jeftine patike i bacali ih kad … Read more
“Biip. Biip.” Zvuk skenera na kasi velikog supermarketa u Sarajevu bio je jedini zvuk koji je deda Ibro čuo, iako je oko njega bila gužva. Znoj mu je izbio na čelu ispod stare, izbledele beretke. Drhtavim rukama je prebrojavao sitniš na pultu. Žute kovanice, poneka od 20 feninga, dve od pola marke. “Gospodine, fali vam … Read more
Belo. Sve je moralo biti savršeno belo. Od orhideja na stolovima, do satenskih traka na stolicama restorana “Royal”. Ena je bila takva – perfekcionista, jedinica bogatog preduzetnika Vlada, navikla da svet igra kako ona svira. Danas, na dan njenog venčanja, ništa nije smelo da pokvari bajku koju je planirala godinu dana. Dok je stajala na … Read more