Your blog category
Ja sam otac porodice koja je preko noći izgubila apsolutno sve što su generacije pre nas mukotrpno gradile. Zbog stravične ekonomske krize, neplaćenih kredita i dugova koji su nas gušili kao omča oko vrata, morali smo teška srca da prodamo naše staro, prelepo seosko imanje na obroncima planine. Spakovali smo svoje uništene živote u nekoliko … Read more
Ja sam medicinska sestra i moj radni vek prolazi iza teških, staklenih vrata gradske bolnice, na odeljenju gde se svakodnevno susrećemo sa onim najtežim, konačnim ljudskim sudbinama. Nagledala sam se suza, bolnih rastanaka i praznih postelja, verujući da sam vremenom izgradila neprobojni oklop oko svog srca, zid koji mi pomaže da preživim svaku novu smenu. … Read more
Ja sam majka dečaka čiji su koraci odavno prestali da dodiruju zemlju, zamenjeni hladnim, metalnim sjajem invalidskih kolica koja su postala njegov jedini način kretanja kroz ovaj brzi i često surovi svet. Moj sin Marko je dete neverovatnog duha, ali zime na Balkanu za njega su uvek bile najteži period godine, vreme kada se njegov … Read more
Ja sam razredna jednoj generaciji koja je, uprkos svim pričama o “lošoj omladini”, pokazala da naša deca nose u sebi čistije srce nego što mi odrasli možemo i da zamislimo. U našoj školi, u onim mračnim i hladnim hodnicima, decenijama je vladao čika Ljuba – naš dobri školski domar, čovek čije su ruke uvek mirisale … Read more
Ja sam Mile, prodavac u ovoj maloj, kvartovskoj prodavnici već punih trideset godina. Nagledao sam se svega – od dečijih nestašluka do teških sudbina odraslih ljudi, ali ono što se desilo pre neki dan podsetilo me je zašto je dečija duša najvrednije blago koje ovaj naš Balkan ima. U našem naselju, na onom starom poljančetu … Read more
Ja sam Milan, stari saobraćajni policajac čije je lice odavno izborano teškim, noćnim smenama, ledenim balkanskim vetrovima i onim stravičnim prizorima sa naših drumova koje ni najjači lekovi ne mogu da izbrišu iz sećanja. Decenijama sam patrolirao ovim istim, sivim ulicama, naviknut na škripu guma, rotaciona svetla i onaj prepoznatljivi miris asfalta posle kiše, verujući … Read more
Ja sam Dragan, policajac veteran čije su čizme pregazile hiljade kilometara surovog, balkanskog asfalta i planinskog blata tokom trideset godina duge službe. Nosio sam ovu tešku, plavu uniformu kroz najgore ratne i poratne godine, nagledao se stravičnih saobraćajnih nesreća, ljudske zlobe i onog najcrnjeg mraka koji čovek može da proizvede. Mnogi su mislili da je … Read more
Ja sam inspektor Goran, čovek čija je kosa odavno posedela pod teškim teretom policijske šapke i još težim scenama koje sam decenijama viđao na našim surovim balkanskim ulicama. Iako sam tokom svoje karijere rešio stotine složenih slučajeva i nagledao se najmračnijih strana ljudske prirode, ona jedna jedina, ledena januarska noć od pre tačno dvadeset godina … Read more
Ja sam baka Zorka, žena koja je svoj celokupni život, svaku kap svog znoja i svaku neprospavanu noć ugradila u temelje ove velike, ciglene kuće na periferiji našeg grada. Moj pokojni suprug i ja smo decenijama radili po dve teške smene, odričući se apsolutno svakog luksuza, letovanja i novih cipela, samo da bi naša dva … Read more
Ja sam komšinica, žena koja je punih trideset godina svakog jutra gledala jednu te istu, najtužniju sliku u našem malom balkanskom selu – staru baku Maru u njenoj večnoj, nepreglednoj crnini. Njena kuća, nekada ispunjena smehom i pesmom, postala je tihi, mračni mauzolej tuge onog prokletog dana kada je stigao onaj zvanični, hladni telegram sa … Read more