Your blog category
Ja sam Mara, penzionisana učiteljica iz jednog malog, planinskog sela gde su zime oduvek bile duge, surove i nimalo romantične. Provela sam četrdeset godina u toj istoj oronuloj školskoj zgradi, učeći generacije dece ne samo slovima i brojevima, već i onome što sam smatrala najvažnijim – kako ostati čovek u svetu koji te stalno iskušava. … Read more
Ja sam majstor Ilija, stari automehaničar čija je radionica decenijama prkosila vetrovima na jednom od onih najsurovijih, najusamljenijih planinskih prevoja na Balkanu. Kroz moje garave, žuljevite ruke prošlo je hiljade tuđih automobila, a nagledao sam se svega – od besnih direktora kojima se žuri na sastanke, do sirotinje koja je svoje stare, zarđale limuzine vezivala … Read more
Ja sam Mile, stari pekar, čovek čiji je ceo život stao u onaj oblak belog brašna i miris pečenog testa u jednoj maloj, ugaonoj radnji našeg sivog, balkanskog grada. Prošao sam kroz svašta sa ovim narodom; pamtio sam ona zlatna vremena kada su ljudi kupovali pune kese peciva, ali i one stravične, mračne devedesete godine … Read more
Ja sam komšinica iz one tipične, balkanske ulice u kojoj nijedna tajna ne može da preživi noć i gde su tuđi životi uvek mnogo zanimljiviji od naših sopstvenih. Naša svakodnevna, jutarnja rutina podrazumevala je naslanjanje na stare, drvene tarabe, ispijanje kafe i praćenje svega što se dešava u dvorištu stare Radmile, žene oštrog jezika i … Read more
Ja sam žena starog kova, majka koja je ceo svoj mučni, balkanski život posvetila samo jednom cilju – da mi kuća bude puna dečije graje, da se slava prenosi s kolena na koleno i da moj sin jedinac ima dostojnog naslednika. Kada je pre pet godina u naš dom doveo Milicu, tihu i skromnu devojku … Read more
Ja sam snaja, žena čije je ime u našem malom, zabačenom selu godinama služilo isključivo kao glavna tema za ispiranje usta uz popodnevnu kafu i ratluk. Otkako sam prešla prag ove stare, velike kuće, moja svekrva Zorka me je dočekala sa onim hladnim, odmeravajućim pogledom koji je jasno govorio da ja nikada, ni u jednom … Read more
Ja sam deda Radoje, čovek čije su ruke ispresecane onim najdubljim, crnim brazdama balkanske zemlje, a leđa trajno povijena pod teretom decenija teškog, seljačkog rada. Moj život se oduvek svodio na onaj surovi, ali pravedni ritam prirode: setva, žetva, zima, proleće. Kada su moja dva sina, tražeći bolji i lakši život, spakovala kofere i otišla … Read more
Ja sam čovek koji je odrastao u onoj staroj, kaldrmisanoj ulici našeg malog grada, u kojoj se svako jutro decenijama budio uz onaj predivni, topli miris sveže pečenog hleba i peciva. Taj miris nije dolazio iz neke moderne, industrijske pekare, već iz male, neugledne radnje našeg čika Jove, čoveka čije su ruke bile večno bele … Read more
Ja sam samohrana majka troje male dece, žena koja je davno zaboravila kako izgleda miran san i šta znači probuditi se bez onog teškog, olovnog grča u stomaku koji donosi svako novo jutro. Nakon što nas je suprug napustio ostavivši za sobom samo dugove i prazna obećanja, moj život se sveo na surovu, svakodnevnu borbu … Read more
Ja sam udovica, žena kojoj se ceo svet, sa svim onim predivnim planovima za budućnost, srušio u jednoj jedinoj, stravičnoj sekundi kada su mi na vrata zakucala dva policajca sa najgorom vešću koju ljudsko uvo može da čuje. Moj suprug Jovan, čovek čiji je osmeh bio moj jedini kompas i moja najveća snaga, tragično je … Read more