Blog

Sala je već bila osvetljena toplim svetlima koja su se odbijala o kristalne čaše i belu tkaninu stolnjaka, dok su konobari u tišini slagali tanjire kao da pripremaju scenu za događaj o kom će se pričati godinama. U hotelskoj sobi na spratu, daleko od buke i čestitki, Ana je stajala bosa na hladnom parketu, posmatrajući … Read more

Damir je svakog jutra ustajao pre majke, ne zato što je bio vredniji od druge dece, već zato što je znao da joj je lakše ako ne mora da krije umor dok mu sprema užinu. U maloj kuhinji, pod svetlom sijalice koja je treperila kao da se i sama bori sa hladnoćom, sekao bi sebi … Read more

Nikola je sedeo u poslednjoj klupi, ne zato što je voleo da bude pozadi, već zato što je tamo bilo najmanje pogleda uprtih u njegove iznošene patike koje su se savijale na mestima gde više nije bilo đona. Kada bi padao sneg, voda bi mu se uvlačila kroz rupicu na tabanu i hladnoća bi mu … Read more

Danica je živela u kući na kraju sela, onoj koju vetar prvu pogodi kad krene niz brdo i koju zima poslednju napusti. Kuća je bila stara, sa zidovima od blata i cigle koje su same držale težinu godina, a dvorište je bilo ograđeno drvenim plotom koji je njen pokojni muž postavio davno, pre nego što … Read more

Radmila je ostarila brže nego što su godine pokazivale, jer su joj ruke nosile teret života koji nije poznavao odmor, a leđa savijena nad njivom pamtila su više zora nego što su joj deca mogla nabrojati. Ostala je udovica sa dvadeset sedam godina i jednim detetom koje je držala u naručju dok je zemlja pod … Read more

Stana je celog života jela hleb bez kore, ali to nikada nije bila navika — bila je odluka koju je donosila svakog dana, tiho i bez svedoka, skidajući zlatnu, hrskavu koru sa vekne i gurajući je na tanjir svoje dece, dok bi sebi ostavljala mekani srednji deo, govoreći da njoj tvrdo smeta za zube, iako … Read more

Kada je Milena ostala udovica sa dvadeset devet godina i dvoje male dece, selo je ćutalo onako kako selo ume da ćuti pred tuđom nesrećom — sa sažaljenjem u očima, ali bez rešenja u rukama. Kuća u kojoj je živela bila je stara i trošna, sa zemljanim podom u jednoj sobi i krovom koji je … Read more

Na vrhu brda, iznad jezera koje je u zalasku sunca ličilo na razlivenu bakarnu ploču, stajala je vila Dragana Ilića, sa staklenim zidovima i kapijom koja se otvarala na daljinski, tiha i hladna kao njen vlasnik. Ispod tog istog brda, tik uz staru zemljanu stazu, nalazila se mala kuća Radomira i njegove ćerke Milice, sa … Read more

Kuća bake Dare stajala je tik uz potok koji je leti bio tih i bistar, a zimi bučan i nemiran, kao da i sam zna koliko je ta zemlja videla suza i rada. Zidovi su bili ispucali, krov zakrpljen starim crepom, ali svaki kamen u temeljima nosio je uspomenu na njenog pokojnog muža, na detinjstvo … Read more

Kuća na kraju sela bila je poslednja pre nego što put skrene ka šumi i izgubi se među borovima, a zimi je delovala još usamljenije, kao da je svet odlučio da je zaboravi pod snegom koji se taložio na prozorskim daskama i crepu koji je prokišnjavao već godinama. Kad bi pala noć, tama bi u … Read more