Blog

Sneg je počeo da pada još pre podneva, ali niko u selu nije slutio da će se pretvoriti u oluju koja briše svaki trag života sa planine. Vetar je nosio pahulje horizontalno, kao sitne igle koje paraju lice, a nebo i zemlja su se spojili u jednu belu, slepu masu u kojoj se više nije … Read more

Bolnička soba nije imala ništa od topline doma, iako je baka Mara u njoj ležala već treći dan. Zidovi su bili hladno beli, bez ijedne slike, bez traga lične priče, kao da su namerno dizajnirani da izbrišu identitet onih koji u njima provedu svoje najteže sate. Miris dezinfekcije mešao se sa blagim, metalnim tonom aparata … Read more

Bolnički hodnik mirisao je na dezinfekciju i umor, onaj težak, nevidljivi umor koji se zadržava između zidova gde vreme teče sporije nego napolju. Svetla su bila previše jaka, a tišina isprekidana samo tihim pištanjem aparata i šuštanjem papira u sestrinskoj stanici. U sobi broj 12, iza poluotvorenih vrata, ležala je baka Stana, sitna i gotovo … Read more

Milica je u ormaru čuvala malu, pažljivo složenu haljinicu bež boje koju je kupila spontano, jednog popodneva kada je verovala da joj život konačno ide u pravcu o kom je maštala. Nije tada bila trudna, ali je osećala da će uskoro biti, jer su ona i Stefan mesecima planirali, računali, razgovarali o imenima, o tome … Read more

Ana je u ormaru držala malu kutiju sa belim čarapicama koje je kupila još pre tri godine, onog proleća kada je bila sigurna da će konačno postati majka. Nije imala srca da ih baci, ali nije imala ni snage da ih ponovo dodirne. Kutija je stajala iza složenih peškira, sakrivena od pogleda, kao tiha uspomena … Read more

Jelena je živela u gradu u kom su svi znali sve, ali niko nije znao dovoljno da bi razumeo. U malom stanu na trećem spratu bez lifta, zidovi su bili tanki, ali računi debeli. Na frižideru je visio crtež njene ćerke Nine — kuća sa dva prozora i velikim suncem iznad. U toj kući su … Read more

Milena je svakog jutra ustajala pre budilnika, ne zato što je bila odmorena, već zato što joj je san postao luksuz koji sebi nije mogla da priušti. U maloj kuhinji, pod svetlom sijalice koja je treperila kao da i sama razmišlja da odustane, kuvala je kafu od poslednje kašičice i gledala kroz prozor u zgradu … Read more

Na vrhu brda, iznad jezera koje je u zalasku sunca ličilo na razlivenu bakarnu ploču, stajala je vila Dragana Ilića, sa staklenim zidovima i kapijom koja se otvarala na daljinski, tiha i hladna kao njen vlasnik. Ispod tog istog brda, tik uz staru zemljanu stazu, nalazila se mala kuća Radomira i njegove ćerke Milice, sa … Read more

Subota je mirisala na kafu iz tržnog centra i skupe parfeme koji su se mešali sa zvukom muzike što je dopirala iz radnji. Marko je hodao pola koraka iza Jelene, ne zato što je bio nesiguran, već zato što je nosio tri kese u jednoj ruci i još dve u drugoj, pažljivo balansirajući da se … Read more

Marija je godinama verovala da je brak nalik kući koju polako zidaš, ciglu po ciglu, ne očekujući da svaki dan bude sunčan, ali sigurna da su temelji dovoljno duboki da izdrže oluje. Njihov stan nije bio luksuzan, ali je bio pun života — po podu su često ostajale igračke, na frižideru su visili crteži njihove … Read more