Your blog category
Ja sam deda Milan, čovek čije je lice odavno izborano teškim, brdovitim balkanskim životom, ali čije je srce uvek kucalo isključivo za porodicu i mirno seosko ognjište. Moj unuk Luka, predivan petogodišnji dečak dubokih, plavih očiju, bio je apsolutni centar mog starog sveta, iako zbog jedne rane, teške traume nikada nije izgovorio ni jednu jedinu … Read more
Ja sam čika Vlada, stari seoski učitelj čije su ruke i danas, decenijama nakon poslednjeg školskog zvona, nevidljivo prekrivene onom najlepšom, belom kredom koja je ispisivala budućnost našeg malog, balkanskog sela. Celokupan svoj radni vek proveo sam u jednoj jedinoj, skromnoj učionici sa drvenim podom, slušajući onaj predivni, ujednačeni žamor dece koja su u tu … Read more
Ja sam Nikola, čovek čija je duša punih četrdeset godina bila okovana najtežom, neoprostivom mržnjom prema sopstvenom bratu Milanu, sa kojim sam delio istu majčinsku krv, ali ne i istu reč. Naše prostrano, prelepo očevo dvorište podelili smo tačno na pola zbog jedne besmislene, prizemne svađe oko međe i komada zemlje koji nam je obojici … Read more
Ja sam Marko, čovek čije je rano detinjstvo surovo prekinuto onog turobnog, jesenjeg jutra kada sam ostao potpuno sam na ovom nemilosrdnom svetu, bez ijednog živog srodnika. Moja stara, trošna porodična kuća odjednom je postala zastrašujuće prazna, a hladni balkanski vetrovi su nemilosrdno fijukali kroz napukla okna, podsećajući me na stravičnu usamljenost koja me je … Read more
Ja sam baka Danica, žena čija je stara, prizemna kuća sa oronulom drvenom ogradom decenijama stajala na samom rubu prašnjave, uvek vetrovite glavne autobuske stanice u našoj maloj balkanskoj varoši. Dok su drugi ljudi noću uživali u toplini svojih domova i mirnom snu, moj prozor je uvek bio jedva osvetljen, jer moje srce jednostavno nije … Read more
Ja sam baka Vida, starica čiji su dani decenijama prolazili u tišini mog malog dvorišta, gde je miris kamilice, nane i bosiljka uvek nadvladavao svaku životnu tugu. Moja bašta nije bila samo obično parče balkanske zemlje, već prava, živa apoteka prirode u kojoj sam svaku biljku gajila sa dubokom ljubavlju i poštovanjem. Posvetila sam svoj … Read more
Ja sam baka Ruža, žena kojoj sudbina nikada nije podarila biološko potomstvo, ali čija je stara, skromna kuća na kraju sela decenijama odzvanjala dečijom grajom i smehom. Moj životni put bio je jednostavan i tih, omeđen malim dvorištem, starim drvenim šporetom na drva i onim neprestanim, ritmičnim zveckanjem dugih igala za pletenje koje su bile … Read more
Ja sam doktor Milan, mladi pedijatar koji je, poput većine svojih vršnjaka sa Balkana, godinama sanjao o odlasku u neki bolji, uređeniji svet gde se rad i znanje cene više od svega. Na mom starom, izgrebanom bolničkom stolu ležala je avionska karta za Nemačku i potpisan, izuzetno unosan ugovor sa jednom od najprestižnijih evropskih klinika, … Read more
Ja sam doktor Petar, hirurg čije je ime u hodnicima velike gradske bolnice oduvek izgovarano sa nekim dubokim, pomešanim osećajem ogromnog strahopoštovanja i iskrene nade. Moja spoljašnjost je bila poznata kao izuzetno stroga i hladna, jer sam duboko verovao da hirurška sala ne trpi emocije, već zahteva isključivo gvozdenu disciplinu i apsolutnu preciznost uma. Iza … Read more
Ja sam doktor Jovan, čovek čiji je ceo radni vek stao u jednu izlizanu, crnu kožnu torbu sa kojom sam decenijama obilazio najzabačenija sela našeg surovog, planinskog Balkana. Moj poziv nikada nije podrazumevao sjajne, sterilne gradske klinike niti skupe aparate, već blatnjave puteve, fenjere u noći i osluškivanje ljudskog srca kroz debelu, vunenu odeću. Lečio … Read more