Admin 
Stara majka Ljubica provela je ceo svoj pošteni vek u maloj, toploj porodičnoj kući na obodu grada, čuvajući uspomene na davno preminulog supruga. Njena jedina radost i uteha u toj teškoj, gorkoj staračkoj samoći bio je Roki, običan ulični mešanac kojeg je spasila sigurne smrti. Pas je bio njena senka, biće koje je nepogrešivo osećalo … Read more
Bahati lokalni moćnik Haris godinama je sejao strah i trepet u maloj bosanskoj čaršiji, verujući da njegov novac može kupiti apsolutno svaki zakon i svaku dušu. Njegov luksuzni kafić u samom centru grada bio je stecište sumnjivih biznismena, a ispred staklenih izloga uvek su bili parkirani najskuplji, blindirani automobili. Haris nije trpeo ništa što bi … Read more
Stari profesor književnosti Jovan bio je oličenje onog pravog, davno zaboravljenog balkanskog gospodstva, čovek koji je čitav radni vek posvetio obrazovanju tuđe dece. Njegov izbledeli, zakrpljeni tvid sako i stare kožne cipele odavali su duboko siromaštvo, ali je njegov hod kaldrmom uvek bio savršeno uspravan i ponosan. Živeo je u maloj, trošnoj kući prepunoj starih … Read more
Surova balkanska zima te godine okovala je planine, pretvarajući puteve u stravične, neprohodne ledene staze. Stari vozač Milutin vozio je svoj dotrajali prigradski autobus, sekući kroz mećavu sa onom mirnom, staračkom sigurnošću. Njegove ruke, ogrubele od decenija za volanom, čvrsto su držale volan dok je mrak gutao zavejana sela. Milutin je bio poštenjačina starog kova, … Read more
Ljuti balkanski mraz te decembarske zore bukvalno je rezao vazduh u staroj, usnuloj mahali. Stari pekar Safet jedini je bio budan, ložeći zaleđenu peć u svojoj trošnoj pekari na samom uglu kaldrmisane ulice. Njegove stare, radničke čizme propuštale su vlagu, ali se on nikada nije žalio na svoju tešku i poštenu sudbinu. Njegove ruke bile … Read more
Ja sam Marko, čovek koji je nekada potpisivao milionske ugovore dok danas stružem zagorele ostatke tuđe raskoši u mračnom uglu kuhinje. Moja propast nije došla preko noći, već kao spora i nemilosrdna kazna za poverenje koje sam poklonio pogrešnim, gramzivim ljudima. Restoran u kojem radim je stecište moćnika koji nikada ne gledaju u lica onih … Read more
Ja sam čovek bez lica u ovom uštirkanom svetu, siva senka koja se nečujno kreće između stolova prekrivenih najskupljom svilom i kristalom. Svadba godine, kako su je mediji mesecima najavljivali, pretvorila je naš luksuzni restoran u blještavo carstvo moćnika i njihove isprazne, proračunate raskoši. Muzika je bila preglasna, a miris preskupih parfema gušio je svaki … Read more
Jutro na prašnjavoj magistrali miriše na vrelu gumu i tešku, kiselu surutku koja mi se tokom ovih dugih meseci neumoljivo uvukla pod nokte i u svaku poru moje tanke, još uvek nevine dečije kože. Svakoga dana, bez obzira na vremenske prilike, nepomično stojim pored ove improvizovane drvene tezge, dok vreo i crn asfalt isparava, pekući … Read more
Zora je tek počela da rumeni vrhove planina dok sam ja već stajao usred rosne livade sa teškom kosom u svojim malim rukama. Svaki zamah metalnim sečivom kroz gustu, vlažnu travu činio mi se kao udarac sudbine po mojim nejakim, dečijim plećima. Miris tek pokošene trave mešao se sa mojim znojem, stvarajući opori miris odrastanja … Read more
Ja sam Stana, žena koja je celog života držala ključeve ove kuće i sudbine svih ukućana čvrsto u svojim ogrubelim i uvek zaposlenim dlanovima. Ponosila sam se time što u mom domaćinstvu vlada red i što se svaki dinar zna gde je utrošen, barem dok se u naš mir nije uselila ona, moja snaja Milica. … Read more