Admin Na onom apsolutno najgorem, stravičnom januarskom mrazu koji je nemilosrdno kidao ljudsku kožu i ledeo svaki dah, jedan mali, potpuno napušteni dečak lutao je praznim balkanskim ulicama. U tim svojim iscepanim, tankim letnjim patikama koje su odavno propustile ledenu vodu, on je onako besciljno koračao kroz duboki sneg, tražeći bilo kakav zaklon od te smrtonosne … Read more
Višemesečna, stravična i potpuno neizvesna borba za goli život male, teško bolesne devojčice Milice u onoj sivoj, sterilnoj bolničkoj sobi kidala je dušu apsolutno svima na dečijem odeljenju. Njen tihi, nečujni plač u onim dugim, hladnim noćima pod teškim medicinskim aparatima predstavljao je najsuroviju, najtežu kaznu koju jedan roditelj može da doživi u ovom nepravednom … Read more
U onim najsivljim, beskrajno monotonim i depresivnim blokovima našeg starog radničkog naselja, gde je svaka fasada odavno izgubila boju pod teretom proleterske tuge, živeo je jedan skroman, siromašan i uvek nasmejan dečak po imenu Luka. Njegova požrtvovana, samohrana majka godinama je doslovno krvarila radeći dve najteže, iscrpljujuće smene samo da bi mu jednog rođendanskog jutra … Read more
Naš pokojni otac nam apsolutno nije ostavio nikakve milione na bankovnim računima, već isključivo čist obraz, neukaljano poštenje i jedan stari, zarđali traktor. Tim dotrajalim i izuzetno glasnim mašinskim čudom smo moj mlađi brat i ja godinama krvavo i mukotrpno obrađivali našu ispucalu, sirotinjsku seosku zemlju. Taj traktor je predstavljao naš jedini, dragoceni izvor svakodnevnog … Read more
Moje ruke su oduvek bile grube, neprestano išarane dubokim žuljevima i natopljene oporim mirisom sveže piljevine iz lokalne seoske strugare. Dok su svi moji vršnjaci bezbrižno uživali u mladosti, ja sam punih deset godina rintao u tri smene kako bih prehranio kuću. Moja najsvetija misija bila je da svom mlađem bratu Marku redovno plaćam preskupe … Read more
Ja sam onaj nepriznati, stariji brat koji je oduvek svesno i nepokolebljivo birao da ostane čvrsto vezan za ovu našu tešku, balkansku zemlju, dok su apsolutno svi drugi bežali za nekim lažnim evropskim sjajem. Dok je moj mlađi brat Goran pre više od dve decenije pakovao svoje skupe kofere i bespovratno odlazio za daleku Nemačku … Read more
U onim najcrnjim, apokaliptičnim godinama ratnih devedesetih, kada je čitav naš siromašni Balkan grcao u neopisivom strahu, jedna krhka žena predstavljala je božanski spas za stotine napaćenih porodica. Naša stara, neumorna seoska babica Milena, žena čije su tople ruke bile jedini svetlosni putokaz u tom mraku, svakodnevno je rizikovala svoj život prolazeći kroz smrtonosne snežne … Read more
U našem malom, sivom i olovnom rudarskom gradu, gde apsolutno svaki kamen, svaka ulica i svako dvorište vekovima unazad nose onaj teški, gušeći miris crnog uglja i proleterskog znoja, ljudi su prebrzo naučili da svoje najgore tragedije jednostavno zakopaju duboko pod zemlju. Stravična, krvlju ispisana uspomena na ono apokaliptično obrušavanje glavne jame pre tačno dvadeset … Read more
Ja sam onaj tihi, nevidljivi posmatrač sa ugla naše stare, kaldrmisane ulice, svedok vremena koje je na ovom surovom Balkanu prebrzo pregazilo ljudsko pamćenje i najsvetije herojske činove. U našem malom, maglovitom gradu, gde se svaka tajna zna i gde reka vekovima nemilosrdno odnosi i donosi živote, ljudi su neverovatno lako zaboravili onaj najcrnji jesenji … Read more
Otkako mi je suprug preminuo pre više od jedne pune decenije, živela sam potpuno sama u onoj staroj, izuzetno trošnoj kući na samom zabačenom kraju našeg gorskog sela. Svi moji mlađi rođaci su odavno otišli svojim putem trbuhom za kruhom u velike gradove, ostavljajući mene da u teškoj, olovnoj tišini čekam svoj tihi, starački kraj. … Read more