U selu podno Ovčara, nije bilo kuće u kojoj Životina truba nije svirala. Života nije svirao note, svirao je dušu. Njegova truba, koju je zvao “Zlatana”, bila je od čistog mesinga, izlizana na mestima gde su je njegovi prsti držali četrdeset godina. S njom je sagradio kuću, s njom je iškolovao decu. Ali, najveća Životina … Read more
U velikoj kući domaćina Milana, tišina je bila teža od olova. Jelica, nekada žena zmaj koja je komandovala svima, sada je ležala bespomoćna u velikom bračnom krevetu. Njena usta su bila iskrivljena, a u očima se video samo strah. Oko kreveta su stajali sin Milan, snaja Dragana i ćerka Goca. Goca, doterana, sa dugim noktima … Read more
Gojko je bio nevidljiv čovek. Svakog jutra u 4 sata, oblačio je svoje ishabano narandžasto odelo, uzimao veliku metlu i kolica, i kretao u borbu sa gradskom prljavštinom. Nije ga bilo sramota poštenog rada. Sramota ga je bilo samo kad nema. A za svog sina Milana, Gojko je morao da ima. Milan je bio dobar … Read more
Vesna je bila učiteljica starog kova. Kod nje se znalo – tišina na času, uredni nokti, domaći zadatak na stolu. Volela je decu, ali nije podnosila nemar. U njenom razredu bio je Pavle, dečak u uvek pomalo prljavoj dukserici, razbarušene kose i sa tamnim podočnjacima koji nisu priličili detetu od deset godina. Pavle je bio … Read more
Bila je to jedna od onih zima kada sneg napada toliko da se ne vidi ograda. Badnji dan. U malom selu u Bosni, dimnjaci su se pušili, mirisalo je na suvo meso i kolače. Svuda, osim u kući baka Milke. Milka je imala 80 godina i živela je sama otkako joj je muž umro. Imala … Read more
Bila je hladna jesen u Beogradu. Na velikom gradilištu na Novom Beogradu radilo se punom parom. Među radnicima bio je i Huso, čovek u pedesetim godinama, poreklom iz okoline Tuzle. Radio je najteže poslove, nosio džakove cementa, mešao malter, sve to da bi školovao dvoje dece kod kuće. Ruke su mu bile ispucale, leđa su … Read more
Na malom ostrvu u Dalmaciji život je bio težak. Kamen, sunce i more. Ante je bio ribar, čovek čije su ruke bile hrapave kao šmirgla, a lice isprano burom. Verovao je samo u težak rad, u znoj i u ono što se rukama stvori i pojede. Njegov sin, Lovro, bio je drugačiji. Bio je nežan, … Read more
U malom selu u Slavoniji, Mate i Stjepan su bili pojam za prijateljstvo. Bili su kumovi, kuće su im bile jedna do druge, deca su im zajedno rasla. Mate je bio imućan gazda, imao je puno zemlje i stoke. Stjepan je bio pošten, ali siromašan nadničar koji se borio da prehrani troje dece. Ipak, Mati … Read more
Stanoje je bio starac čije je lice bilo izbrazdano kao njive koje je celog života obrađivao. Živeo je sam u jednoj zabiti na jugu Srbije, u kući koja je prokišnjavala. Nije imao mnogo – par kokošaka, staru peć “Smederevac” i Sokola. Sokol je bio beli konj, snažan, pametan i veran. Stanoje ga je odgajio od … Read more
Deda Luka je bio duša od čoveka, jedan od onih starih, poštenih seljaka koje više ne prave. Njegov jedini i najbolji prijatelj u starosti bio je pas Žuća. Žuća nije bio neki rasni pas sa pedigreom i papirima; bio je običan seoski mešanac, žut, čupav i veran do groba. Deset godina su delili i koru … Read more