Ja sam onaj tihi, nevidljivi posmatrač sa ugla naše stare, kaldrmisane ulice, svedok vremena koje je na ovom surovom Balkanu prebrzo pregazilo ljudsko pamćenje i najsvetije herojske činove. U našem malom, maglovitom gradu, gde se svaka tajna zna i gde reka vekovima nemilosrdno odnosi i donosi živote, ljudi su neverovatno lako zaboravili onaj najcrnji jesenji … Read more
Otkako mi je suprug preminuo pre više od jedne pune decenije, živela sam potpuno sama u onoj staroj, izuzetno trošnoj kući na samom zabačenom kraju našeg gorskog sela. Svi moji mlađi rođaci su odavno otišli svojim putem trbuhom za kruhom u velike gradove, ostavljajući mene da u teškoj, olovnoj tišini čekam svoj tihi, starački kraj. … Read more
Ja sam onaj stari, osedeli otpravnik vozova čiji je celokupan, mukotrpan radni vek nepovratno utkan u ove zarđale, hladne šine i oronule perone naše provincijske železničke stanice. Naša propala zgrada na samom obodu ovog industrijskog grada decenijama je bila nemi svedok hiljadama prolivenih suza i onih najtežih, očajničkih odlazaka trbuhom za kruhom u neku daleku … Read more
Ja sam starac čiji je celokupan životni vek ostao duboko zavejan u onoj najsurovijoj, najhladnijoj balkanskoj zimi, a moje umorno srce je zauvek sahranjeno ispod onog starog, ogolelog hrasta u našem sirotinjskom dvorištu. Tamo, pod tom smrznutom zemljom, sada počiva moj verni, plemeniti konj Sokol, biće koje me je naučilo šta znači apsolutna odanost onda … Read more
Naša Krsna slava je u našoj kući oduvek bila najveća svetinja, onaj jedan, jedini dan u godini kada se porodica okuplja pod starim krovom i kada pred upaljenom svećom zaboravljamo na sve muke i siromaštvo koje nas prate na ovom Balkanu. Moj sin Nikola, koji je u međuvremenu postao veliki, uspešni direktor u gradu, obećao … Read more
Celog svog života bila sam žena iz senke, majka koja je nosila gumene rukavice i mirisala na jeftine hemikalije kako bi njen sin mirisao na uspeh. Radila sam u dve naporne smene kao čistačica, prala tuđa, prljava stepeništa, kancelarije i hodnike, štedeći svaki dinar i jedući samo suvi hleb i jogurt. Moja jedina životna misija … Read more
Svaka majka za svoje dete daje poslednju kap krvi, ali na ovom našem surovom Balkanu, deca često zaborave ko im je dao krila čim prvi put polete. Moj sin Milan je pre pet godina spakovao kofere i otišao u onaj veliki, bučni grad, jureći za brzim životom, skupim automobilima i onim lažnim, blještavim sjajem koji … Read more
Ja sam Milan, stari komšija iz one poslednje, zabačene ulice u našem selu, čovek koji je nagledao kako nas napuštaju generacije i generacije mladih, odlazeći trbuhom za kruhom u te daleke, hladne zemlje. Znam napamet svaku suzu koja je pala na našoj autobuskoj stanici, ali nijedna priča nije tako crna i tako teška kao priča … Read more
Ja sam baka čije je srce pre tačno petnaest godina prepuklo na onom hladnom, betonskom aerodromu, kada su mi sina, snaju i moju malu, šestogodišnju unuku Anu odveli preko onog beskrajnog okeana, u tu daleku i tuđu Ameriku. Od tog prokleto teškog jutra, moj život se pretvorio u jedno obično, prazno čekanje. Svako moje ustajanje, … Read more
Moj otac je punih četrdeset godina proveo u onom dalekom, hladnom Beču, gradu koji za njega nikada nije postao dom, već samo ogromno gradilište na kojem je ostavio svoju mladost, snagu i sve svoje snove. Rintao je od jutra do mraka na baušteli, štedio na svakom zalogaju hljeba i spavao u vlažnim podrumima sa još … Read more