U selu podno Rudnika, svi su znali za dedu Gvozdena. Zvali su ga “Gvozden Stipsa”. Bio je to žilav, koščat starac koji je i leti i zimi nosio isti zakrpljeni gunj i opanke stare bar dvadeset godina. Iako je imao hektare najplodnije zemlje i šume koju niko nije sekao pola veka, Gvozden je živeo kao … Read more
U starom delu kasabe, gde su ulice još uvek popločane kaldrmom, stajala je jedna drvena klupa ispod ogromnog, osušenog drveta kajsije. To drvo nije rodilo ni lista ni ploda već dvadeset godina, njegove grane su bile krive i crne, kao prsti starca koji moli za milost. Ljudi su govorili da ga treba poseći, da ruži … Read more
U malom planinskom selu podno Vlašića, u kući koja je mirisala na dunje i sušeno bilje, živela je udovica Hanka. Ostala je sama rano, sa malim Tarikom u naručju, kad joj je muž poginuo u šumi. Nije imala njive ni stoku, imala je samo drveni razboj za tkanje i vešte ruke. Hanka je odlučila – … Read more
Stara kuća begovske porodice Šahmanović bila je najlepša u celom kraju, ali u njoj nije bilo dečijeg plača, a ni smeha. Hatidža-hanuma, glava kuće otkad joj je muž umro, živela je samo za jedno – da dobije unuka, naslednika prezimena. Njen sin Edin oženio je prelepu Amru, devojku iz poštene kuće, vrednu i poslušnu. Prve … Read more
U velikoj kući na sprat, na kraju sarajevske mahale, živela je Zehra-hanuma. Bila je to žena oštrog jezika i još oštrijeg pogleda, koja je držala do reda i zakona kao da je komandant kasarne, a ne domaćica. Njen sin jedinac, Samir, doveo je pre pet godina snaju Elmu, tihu devojku sa sela, mirnu kao božiju … Read more
Bila je to jedna od onih noći kad Velebit “poludi”. Bura je urlala kroz kanjone Dalmatinske zagore, čupala stara stabla maslina i nosila crijepove s krovova kao da su od papira. U maloj, kamenoj kućici na osami, daleko od glavne ceste, djed Frane je sjedio uz staru peć. Nije imao puno – samo tu kuću … Read more
Baka Luca živjela je u suterenu jedne stare zgrade u centru Zagreba. Bila je to ona vrsta samoće koja se uvuče u kosti čim padne mrak. Muža je sahranila davno, djece nisu imali, a mala penzija jedva je pokrivala režije i lijekove. Ipak, Luca se nije žalila. Njezina najveća radost bio je šporet na drva … Read more
Rano jutro u Beogradu mirisalo je na vruć hleb i kiflice. Ispred pekare “Kod Tome”, jedne od najprometnijih u kraju, već se stvorio red. Ljudi su žurili na posao, kupovali doručak, ne obraćajući pažnju na svet oko sebe. Sa strane, naslonjen na zid susedne zgrade, stajao je Janko. Njegov kaput je bio čist, ali izlizan … Read more
Na uglu prometne Knez Mihailove ulice, gde se gospoda šetaju u skupim kaputima, stajao je jedan starac. Zvao se Sava. Njegov kaput je bio star, zakrpljen na laktovima, a cipele su zevale od starosti. Ipak, lice mu je bilo čisto, brada uredno podšišana, a pogled bistar i ponosan. Nije držao ispruženu ruku, niti šešir za … Read more
Bio je vreli letnji Ramazan. Sunce je pržilo bosansku kasabu po vasceli dan, a ljudi su jedva čekali akšam (zalazak sunca) da se napiju vode i utole glad. U bogatim kućama, u gornjoj mahali, pripreme za iftar počinjale su još u podne. Mirisale su pite ispod sača, dolme su se krčkale u loncima, a jagnjad … Read more