Crni Mercedes “S klase”, njemačkih registracija, polako se probijao uskim makadamskim putem prema selu podno planine Vlašić. Za volanom je sjedio Tarik, menadžer u velikoj firmi u Minhenu. Na ruci mu je sijao “Rolex”, a na uhu je bila Bluetooth slušalica preko koje je upravo dogovarao isporuku robe za Hamburg. Bio je to uspješan čovjek, … Read more
Hodnik Urgentnog centra mirisao je na jod, kuvani kupus i strah. To je bio onaj specifičan miris koji se uvlači u pore i ne izlazi danima. Dragan je sedeo na plastičnoj narandžastoj stolici, glave zaronjene u šake. Bio je krupan čovek, inženjer, racionalan tip koji je verovao u matematiku, statiku i ono što oči vide. … Read more
Bilo je Badnje veče. Sneg je u Beogradu padao krupnim, teškim pahuljama, prekrivajući sivilo asfalta i brige običnih ljudi. Izlozi su blještali, ljudi su žurili kućama noseći pune kese, badnjake i poklone. Svi su negde žurili, svi su imali nekoga. Samo je Marija hodala polako, ruku duboko zaronjenih u džepove svog starog, tankog kaputa, pokušavajući … Read more
Vlada je bio čovjek “stare škole”, iako je nosio moderna odijela i vozio skupi Audi. Za njega je svijet bio jasan: red, rad i disciplina. Životinje su, po njegovom mišljenju, pripadale selu, lancu i dvorištu, a ne luksuznom stanu na trećem spratu u centru grada. “Stan je za ljude, Vukane. Dlake i buve neću da … Read more
Stan porodice Petrović izgledao je kao iz časopisa za enterijer. Sve je bilo belo, bež i stakleno. Mama Jasna bila je žena koja nije tolerisala haos. Svaka stvar je imala svoje mesto, a prašina je bila njen lični neprijatelj. “Lena, pazi na patike! Lena, ne mrvi!” – to su bile rečenice koje je sedmogodišnja Lena … Read more
Za Gorana, stari crni BMW R60 iz sedamdesetih godina nije bio samo prevozno sredstvo. Bio je to njegov vremeplov, njegova sloboda, njegov ponos. Svake nedelje ujutru, komšiluk bi se budio uz zvuk Goranovog poliranja auspuha i laganog turiranja mašine. Iako je radio težak posao u livnici i leđa su ga često bolela, onog trenutka kad … Read more
Vrata na kraju hodnika bila su uvek poluzatvorena. To je bila “žuta soba”. U njoj je sve bilo spremno još od 2014. godine. Zidovi okrečeni u boju sunca, beli krevetac koji nikada nije osetio težinu bebe, i polica puna plišanih medveda koji su skupljali prašinu. Marko i Ana su tu sobu zvali “Soba za Nju … Read more
Deda Laza je stajao ispred ogledala u svom malom predsoblju, popravljajući kragnu košulje. Ruke su mu blago podrhtavale, što od starosti, što od treme koja ga nije napuštala ni posle tri godine. Obukao je svoje najbolje sivo odelo, ono koje čuva za “specijalne prilike”, i stavio kap “Briona” na obraze. Za njega je svaki odlazak … Read more
Zima te godine nije štedjela nikoga, a najmanje sirotinju u brdskim selima. Snijeg je napadao do koljena, a vjetar je brisao puteve brže nego što su ih grtalice mogle čistiti. U maloj kući na kraju sela, dedo Lazar i njegova nana Ruža brojali su dane do penzije i drva u šupi. Ali, veća briga od … Read more
Dedo Petar je imao dvije ljubavi u životu. Prva je bila njegova Milena, žena s kojom je dijelio jastuk punih pedeset godina. Druga je bila njegova stara harmonika “Dallape”, crna, sa sedefastim tipkama, koja ga je pratila od momačkih dana, preko svadbi i ispraćaja, pa sve do staračkih samoća. U selu se znalo – kad … Read more