Your blog category
Anđela je rođena u kući u kojoj tišina nije značila mir, već razočaranje koje niko nije pokušavao da sakrije. Kada je babica izgovorila „žensko je“, u sobi nije bilo uzvika radosti, nije bilo ponosnog pogleda oca ka novorođenčetu. Radovan je samo klimnuo glavom i izašao napolje, ostavljajući Milku samu sa detetom i osećajem krivice koji … Read more
Put kroz planinu bio je već poluprazan kada je Milena shvatila da je napravila grešku što je krenula nazad pre mraka. Sneg je počeo da pada tiho, gotovo nevino, dok je izlazila iz grada, ali se u roku od pola sata pretvorio u gustu zavesu kroz koju farovi automobila jedva da su probijali nekoliko metara … Read more
Sneg je počeo da pada još pre podneva, ali niko u selu nije slutio da će se pretvoriti u oluju koja briše svaki trag života sa planine. Vetar je nosio pahulje horizontalno, kao sitne igle koje paraju lice, a nebo i zemlja su se spojili u jednu belu, slepu masu u kojoj se više nije … Read more
Bolnička soba nije imala ništa od topline doma, iako je baka Mara u njoj ležala već treći dan. Zidovi su bili hladno beli, bez ijedne slike, bez traga lične priče, kao da su namerno dizajnirani da izbrišu identitet onih koji u njima provedu svoje najteže sate. Miris dezinfekcije mešao se sa blagim, metalnim tonom aparata … Read more
Bolnički hodnik mirisao je na dezinfekciju i umor, onaj težak, nevidljivi umor koji se zadržava između zidova gde vreme teče sporije nego napolju. Svetla su bila previše jaka, a tišina isprekidana samo tihim pištanjem aparata i šuštanjem papira u sestrinskoj stanici. U sobi broj 12, iza poluotvorenih vrata, ležala je baka Stana, sitna i gotovo … Read more
Milica je u ormaru čuvala malu, pažljivo složenu haljinicu bež boje koju je kupila spontano, jednog popodneva kada je verovala da joj život konačno ide u pravcu o kom je maštala. Nije tada bila trudna, ali je osećala da će uskoro biti, jer su ona i Stefan mesecima planirali, računali, razgovarali o imenima, o tome … Read more
Ana je u ormaru držala malu kutiju sa belim čarapicama koje je kupila još pre tri godine, onog proleća kada je bila sigurna da će konačno postati majka. Nije imala srca da ih baci, ali nije imala ni snage da ih ponovo dodirne. Kutija je stajala iza složenih peškira, sakrivena od pogleda, kao tiha uspomena … Read more
Jelena je živela u gradu u kom su svi znali sve, ali niko nije znao dovoljno da bi razumeo. U malom stanu na trećem spratu bez lifta, zidovi su bili tanki, ali računi debeli. Na frižideru je visio crtež njene ćerke Nine — kuća sa dva prozora i velikim suncem iznad. U toj kući su … Read more
Milena je svakog jutra ustajala pre budilnika, ne zato što je bila odmorena, već zato što joj je san postao luksuz koji sebi nije mogla da priušti. U maloj kuhinji, pod svetlom sijalice koja je treperila kao da i sama razmišlja da odustane, kuvala je kafu od poslednje kašičice i gledala kroz prozor u zgradu … Read more
Na vrhu brda, iznad jezera koje je u zalasku sunca ličilo na razlivenu bakarnu ploču, stajala je vila Dragana Ilića, sa staklenim zidovima i kapijom koja se otvarala na daljinski, tiha i hladna kao njen vlasnik. Ispod tog istog brda, tik uz staru zemljanu stazu, nalazila se mala kuća Radomira i njegove ćerke Milice, sa … Read more