Blog

U selu podno planine, tamo gde jutra mirišu na dim iz šporeta i vlažnu zemlju, Marko je ustajao pre nego što bi prvi petao zapevao. Imao je dvanaest godina, ali su mu ruke već bile ispucale od hladne vode i sena. Dok su druga deca u to vreme sanjala o fudbalu i igrama, on je … Read more

Osnovna škola na obodu grada bila je siva, izgrađena još u vreme kada su zidovi pravljeni da traju, ali ne i da greju. Zimi je vetar prolazio kroz stare prozore i šuštao po hodnicima kao tiha opomena da nisu svi domovi topli. Nastavnica Jelena dolazila je svakog jutra pre prvog zvona, sa torbom punom svesaka … Read more

Škola u malom planinskom mestu bila je stara, sa zidovima koji su pamtili generacije đaka i sa peći na drva koja je više dimila nego što je grejala. Zimi je kroz hodnike mirisalo na mokre jakne i jeftine sapune, a u učionicama se čulo škripanje kredom po tabli i tiho krčanje stomaka onih koji nisu … Read more

Baba Stana je imala osamdeset i dve godine i tvrdoglavu naviku da nikome ne kaže koliko joj je teško. Njena kuća stajala je na uzvišenju iznad sela, okružena starim jabukama koje su svake jeseni davale sve manje plodova, baš kao što je i njeno telo davalo sve manje snage. Struja joj je isključena zbog duga … Read more

Baba Ljubica je živela u poslednjoj kući na kraju sela, tamo gde se asfalt završava i počinje uski makadam koji leti podiže prašinu, a zimi postaje klizava, zaleđena staza po kojoj retko ko prolazi. Nekada je ta kuća bila najglasnija u selu — puna dečjeg smeha, mirisa tek ispečenog hleba i glasova koji su se … Read more

Milan je prodao očevinu bez mnogo razmišljanja, iako mu je srce zadrhtalo kada je potpisivao papire za zemlju na kojoj je naučio da hoda. Govorio je sebi da su vremena drugačija, da je budućnost u gradu i da Jelena zaslužuje stan sa liftom, parketom i pogledom na reku. „Nisi ti za selo“, često mu je … Read more

Nikola je proveo dvadeset godina po gradilištima Nemačke i Austrije, spavajući u radničkim barakama i jedući hladne sendviče na pauzama, dok je u mislima gradio kuću u selu koju je zamišljao kao utočište za svoju porodicu. Svaki zarađeni evro pretvarao je u ciglu, krov, ogradu i voćnjak, verujući da je dom najčvršći kada je sazidan … Read more

Anja je mačiće pronašla jednog hladnog jutra, dok je žurila u školu sa pletenicama koje joj je otac jedva stigao da veže. Ispod betonskih stepenica zgrade čulo se tiho, jedva primetno mjaukanje, kao da dolazi iz pukotine u zidu. Kada se sagnula i zavirila u tamu, ugledala je tri mala klupka krzna, prljava i slepljena … Read more

Milan je prvi put video psa jednog sivog novembarskog popodneva, dok se vraćao iz škole sa rancem koji mu je bio pretežak za njegova sitna ramena. Pas je ležao sklupčan ispod betonskih stepenica zgrade, mokar od kiše koja je neumorno sipila, i toliko mršav da su mu se rebra ocrtavala ispod prljavog krzna. Nije lajao. … Read more

Deda Stanko je tog leta ustajao pre sunca, dok je zemlja još bila hladna pod dlanovima, i pažljivo zalivao svoje paradajze kao da su deca koju treba podići. Nije imao mnogo zemlje, ali je imao tvrdoglavu veru da će ga ona nahraniti dok god je obrađuje pošteno. Svaki plod je ručno okretao, proveravao da li … Read more