Your blog category
U kući Dragana i Milene Badnje veče je uvijek mirisalo na tamjan, pečenu ribu i svježe isječeni badnjak. Ove godine sve je bilo isto — i opet ništa nije bilo isto. Na kraju stola, ispod ikone i svijeće, stajala je prazna stolica. Sedmu godinu zaredom. Milena je pažljivo slagala tanjire, popravljala stolnjak i izbjegavala pogled … Read more
Kad sam ocu rekla da sam trudna, nije me prvo pogledao. Gledao je kroz prozor, prema štali i dvorištu, kao da mu je važnije koliko je sijena ostalo nego šta sam upravo izgovorila. A onda je polako okrenuo glavu prema meni. U tom pogledu nije bilo zbunjenosti. Bio je samo bijes. Imala sam dvadeset godina … Read more
Kad sam saznala da sam trudna, imala sam devetnaest godina i još uvijek sam spavala u sobi sa zavjesama koje je moja majka šila kad sam bila dijete. Selo je bilo malo, a priče su se širile brže od vjetra. Znala sam da vijest neće ostati tajna dugo. Ali nisam bila spremna na ono što … Read more
Radovan je ustajao pre svitanja i onda kada više nije morao. U sedamdesetoj godini, sa leđima savijenim od rada i dlanovima grubim kao kora drveta, i dalje je izlazio na njivu kao da ga neko doziva. Zemlja je bila njegova navika, njegova vera i njegova tvrdoglavost. Na toj zemlji je započeo brak, tu je podigao … Read more
Brdo iznad sela oduvek je mirisalo na šljivu i vlažnu zemlju. U proleće bi se livade zelenile kao tepih, a u jesen bi se pod suncem presijavale bale sena koje je Jovan slagao svojim rukama, istim onim rukama koje su pedeset godina držale plug, kosu i lopatu. To imanje nije bilo samo komad zemlje. Bilo … Read more
Slava u kući Petrovića oduvek je bila događaj o kojem se pričalo danima unapred. Sveti Nikola je za Radojku bio više od običaja – bio je dokaz da je porodica na okupu, da kuća stoji čvrsto i da se tradicija ne prekida. Ustajala je u četiri ujutru da mesi slavski kolač, razvlači kore za pitu, … Read more
Kuća Radojke Petrović nalazila se na samom kraju ulice, tamo gde asfalt prelazi u šljunak, a komšije još uvek znaju ko kad ustaje i ko koliko drva potroši tokom zime. Bila je to stara kuća, zidana rukama njenog pokojnog muža Milutina, sa velikim dvorištem i šupom punom alata koji se godinama nije menjao. Radojka je … Read more
Na samoj periferiji grada, tamo gde asfalt prestaje i počinje makadam pun rupa, živela je mala grupa pasa lutalica koje su ljudi nazivali “ničijim”. Spavali su ispod napuštenog hangara, grejali se uz zarđale kontejnere i čekali da im neko dobaci koru hleba. Za većinu su bili smetnja. Za dvanaestogodišnjeg Luku – bili su porodica. Luka … Read more
Zima je te godine stigla naglo, bez najave. Sneg nije bio gust, ali je vetar nosio onu oštru, suvu hladnoću koja se uvlači pod kožu i ostaje tamo satima. U dvorištu male seoske škole, tik uz stari kesten i zarđalu kapiju, već godinama je živela mala čopor pasa lutalica. Nisu bili ničiji, a opet su … Read more
Nikola je tog jutra ustao pre svih. Kuća je mirisala na pečenje, trubači su već u dvorištu zagrevali instrumente, a ispred kapije su se nizali automobili okićeni cvećem i trakama. Bio je to dan o kojem je sanjao još od detinjstva – dan kada će pred svima stati sa ženom koju voli i započeti svoj … Read more