Your blog category
Ja sam Alma, učiteljica matematike poznata po gvozdenoj disciplini i strogim pravilima u našoj velikoj gradskoj školi. U mojoj učionici nikada nije bilo mesta za greške, neopravdana kašnjenja, a pogotovo ne za bezobrazluk i spavanje na času. Kada je mala Emina po treći put te nedelje spustila glavu na klupu i zaspala usred predavanja, u … Read more
Ja sam Milan, dječak čije djetinjstvo ne miriše na tople kifle i bezbrižnu igru, već na vlagu, led i strah da ću sutra ostati potpuno sam na ovom surovom svijetu. Moja majka je mjesecima ležala prikovana za stari, škripavi krevet, gušeći se u teškom kašlju koji je rezao tišinu naše hladne, memljive sobice na periferiji … Read more
Ja sam Zora, žena koja je golim rukama podigla ovu kuću iz blata, ugrađujući svoj znoj u svaki crijep i svaku drvenu gredu. Mog sina Marka sam odgajala da bude pošten čovjek, ne sluteći da će mu kičma postati mekša od pamuka kada u kuću dovede ženu bez srca. Moja snaja Maja ušla je na … Read more
Ja sam nana Ljubica, žena koja je čitav svoj vek provela čuvajući obraz ove kuće kao najvredniji dragulj koji čovek može da poseduje. Moje ruke su decenijama radile najteže poslove, ali su uvek ostale čiste i spremne da prigrle svakoga ko u miru pređe preko našeg praga. Verovala sam da će moj sin Nikola u … Read more
Ja sam Gordana, žena koja je svaku ciglu ove kuće oprala svojim znojem i natopila nadom u mirnu starost pod sopstvenim krovom. Moje ognjište je decenijama bilo svetinja u koju niko nije smeo da unese laž, a kamoli podlost koja kida porodično korenje. Verovala sam da će moj sin Dragan u kuću dovesti cvet koji … Read more
Ja sam čuvar ovih surih planina, čoban Dragan, čovek čiji je jedini greh bio to što je uvek više voleo miris vune nego miris prljavog novca. Moje ruke su decenijama krotile ledene vetrove i mazile preplašenu jagnjad, dok je moja duša rasla uz zvuke čobanske frule i tišinu koja samo na ovim visovima ume da … Read more
Ja sam Jusuf, čoban čije su oči davno ugasle, ali čije srce vidi planinu jasnije od bilo kojeg planinskog sokola. Moje ruke poznaju svaki hrapavi kamen i svaku vlat trave koja miriše na rosu, bosiljak i gorku planinsku slobodu. Iako hodam u vječnom mraku, zvuk zvona mog stada je jedina muzika koja moju napaćenu dušu … Read more
Ja sam djed Rade, čitav život sam proveo na ovim surovim visovima gde vukovi i vetrovi vode glavnu reč, a tišina je jedini pravi prijatelj. Moje stado je moja jedina porodica, a moj pas Šarko je desna ruka koja me nikada nije izdala u magli niti ostavila na cedilu pred čoporom. Svaki kamen ove planine … Read more
Ja sam Stana, žena koja je decenijama krojila sudbine u ovoj kući, čvrsto držeći sve konce u svojim rukama. Podigla sam sina Ivana kao jedinu svetinju, ubeđena da nijedna žena na ovom svetu nije dovoljno dobra da stane pored njega. Kada je u kuću doveo Jelenu, tu tihu i povučenu devojku, u mojim očima ona … Read more
Ja sam nana Mejra, žena čija je kičma srasla sa ovom bosanskom zemljom i čije su ruke podigle čitavu kulu od poštenja i mukotrpnog rada. Moja kuća je uvijek mirisala na bosiljak i svježu pogaču, a prag je bio svetinja koju niko nije smio da pogazi lažima ili prljavim obrazom. Sina jedinca sam školovala od … Read more