Admin Minus dvadeset je bilo tu noć u sarajevskoj mahali. Studen je ulazila kroz stare, drvene prozore kuće koja je pamtila bolja vremena, grizla za kosti i ledila dah u sobi. Nana Nura je sjedila umotana u tri jorgana, drhteći kao prut. Stari “fijaker” šporet bio je hladan kao led. Zadnju cjepanicu je ubacila još popodne. … Read more
Svakog petka, tačno u podne, stari Huso bi se naslonio na svoju drvenu kapiju i gledao niz prašnjavu cestu. Iako su ga noge izdavale, a reuma mu lomila kosti, on bi stajao uspravno, dotjeran, u čistoj bijeloj košulji i s francuskom kapom na glavi. Čekao je zvuk onog žutog mopeda. Čekao je Asima. Kada bi … Read more
“Nemoj mi to više slati, mama! Čuješ li me?! Cijeli stan mi u Berlinu smrdi na taj tvoj bijeli luk i dimljene kobasice! Muž mi je poludio, sramota me je pred susjedima kad poštar donese tu masnu kutiju!” Urlala sam u slušalicu dok sam sjedila u svom sterilnom, bijelom uredu u centru Berlina. S druge … Read more
Parkirao sam novi crni Audi u hladovinu stare smokve i s gađenjem pogledao prašinu koja se zalijepila na felge. Dalmatinski zvizdan je pržio kamen, a cvrčci su bili toliko glasni da su mi išli na živce. Trideset godina živim u Münchenu, navikao sam na red, asfalt i tišinu, a ne na ovu divljinu. Došao sam … Read more
“Nemoj da dolaziš, mama. Jednostavno… nemoj.” Izgovorila sam to u slušalicu dok sam gledala svoj savršeni manikir, držeći čašu vina drugom rukom. S druge strane žice čula se samo tišina. Teška, olovna tišina koja je trajala predugo. “Ali, Alma, sine…” glas joj je zadrhtao, onako starački, slabašno. “Jedinica si mi. Kako da majka ne vidi … Read more
Zovem se Kenan i danas sam jedan od najcjenjenijih hirurga u Sarajevu. Imam sve što se novcem može kupiti – stan u centru, vikendicu na planini i ugled u društvu. Ali, nemam ono najvažnije. Nemam miran san. Izgubio sam ga one noći kada sam prodao dušu za lažni prestiž. Moj babo Ibro bio je običan … Read more
Zovem se Nikola i ceo život sam radio kao crv, samo da bih preživeo. Ali pre trideset godina, dotakao sam dno. Žena mi je umrla na porođaju, ostavivši me samog sa malim Milanom u kući koja nije imala ni krov kako treba. Bila je ’93. godina, vreme inflacije, beda kakvu mlađi ne pamte. Nisam imao … Read more
Zovem se Marija i ceo život nosim teret koji nikome ne bih poželela ni u najgorim košmarima. Imala sam samo sedamnaest godina kada sam ostala trudna. Moji roditelji, strogi i konzervativni, izbacili su me iz kuće istog dana kad su saznali. Otac deteta je nestao bez traga čim je čuo vesti. Ostala sam sama na … Read more
Imao sam samo pet godina kada su mama i tata seli u autobus za Minhen. Sećam se tog jutra, magla je bila gusta, a oni su nosili one velike, karirane torbe. Rekli su nam da idu da zarade pare, da nam naprave veliku kuću i da će se vratiti do Božića. Ostavili su nas baki, … Read more
Imao sam osamnaest godina kada sam naučio da krv nije uvek voda, nego ponekad samo otrov. Do tog dana, imao sam koliko-toliko normalan život. Majka mi je umrla dve godine ranije, a otac i ja smo ostali sami u našoj porodičnoj kući. Mislio sam da ćemo se držati zajedno, da ćemo prebroditi tugu kao dva … Read more