Admin

Deda Rade je ceo život merio vreme po godišnjim dobima, a ne po kalendaru. Proleće je značilo teljenje, leto košenje, jesen miris sena, a zima tišinu i čekanje. Njegove ruke su bile grube, ispucale od rada, ali u njima je bilo više topline nego u mnogim gradskim stanovima. Imanje na brdu iznad sela bilo je … Read more

Reka je u tom selu oduvek imala loš glas. Govorilo se da nosi više od vode — da pamti uvrede, da vraća dugove i da ne oprašta reči izgovorene u besu. Dragan je u takve priče samo odmahivao rukom. Bio je čovek zemlje, tvrdoglav, naučen da veruje samo u ono što može da dodirne. Ali … Read more

Kuća na kraju sela stajala je tiho, naslonjena na brdo, okružena šumom koja je noću šuštala kao da diše. Milan je tu kuću nasledio od pokojnog dede, ali se u nju nikada nije vraćao dok nije odlučio da sa Jelenom i malom Anjom započne novi život daleko od grada. Govorio je da mu je dosta … Read more

Ivan i Milica su se upoznali daleko od sela, daleko od zvona i običaja koji su im oblikovali detinjstvo. U Beogradu, među skriptama, kafama posle predavanja i dugim šetnjama po Kalemegdanu, njihova ljubav je bila jednostavna. Niko ih nije pitao ko se kako krsti, niko nije merio njihovu sreću po tome u koju crkvu ulaze … Read more

U malom bosanskom gradu, gde se sa jedne strane čuju zvona pravoslavne crkve, a sa druge ezan sa minareta, ljudi su navikli da žive jedni pored drugih — ali ne i zajedno. Postojale su nevidljive granice, tihe linije koje se nisu prelazile, iako ih niko nikada nije nacrtao na papiru. U takvom mestu odrasli su … Read more

Kuća Petrovića nikada nije bila raskošna, ali je uvek bila puna topline. Stajala je na ivici sela, okružena šljivama i starom ogradom koja je više držala uspomene nego daske. Pre dve godine, požar je progutao sve — nameštaj, fotografije, uspomene, čak i porodični ikonostas koji je baka Radmila godinama brižljivo čistila. Te noći selo je … Read more

Danica je tu kuću podizala kao da zida sopstvenu nadu ciglu po ciglu. Stara brvnara, u kojoj je nekada živela sa pokojnim mužem, bila je napukla, memljiva i skoro srušena, ali ona nije htela da je proda niti da ode kod rodbine u grad. Govorila je da zidovi pamte smeh, da pod pamti korake njenog … Read more

Na kraju sela, tamo gde asfalt prelazi u makadam i gde se kuće razdvajaju tišinom polja, stajalo je imanje babe Zorke i dede Stevana. Kuća je bila stara, sa crvenim crepom i dvorištem punim kokošaka koje su bežale pred svakim jačim korakom. Kada su Jovanini roditelji otišli u inostranstvo da rade sezonske poslove, govorili su … Read more

U selu podno planine, tamo gde jutra mirišu na dim iz šporeta i vlažnu zemlju, Marko je ustajao pre nego što bi prvi petao zapevao. Imao je dvanaest godina, ali su mu ruke već bile ispucale od hladne vode i sena. Dok su druga deca u to vreme sanjala o fudbalu i igrama, on je … Read more

Osnovna škola na obodu grada bila je siva, izgrađena još u vreme kada su zidovi pravljeni da traju, ali ne i da greju. Zimi je vetar prolazio kroz stare prozore i šuštao po hodnicima kao tiha opomena da nisu svi domovi topli. Nastavnica Jelena dolazila je svakog jutra pre prvog zvona, sa torbom punom svesaka … Read more