Admin

Naš pokojni otac nam apsolutno nije ostavio nikakve milione na bankovnim računima, već isključivo čist obraz, neukaljano poštenje i jedan stari, zarđali traktor. Tim dotrajalim i izuzetno glasnim mašinskim čudom smo moj mlađi brat i ja godinama krvavo i mukotrpno obrađivali našu ispucalu, sirotinjsku seosku zemlju. Taj traktor je predstavljao naš jedini, dragoceni izvor svakodnevnog … Read more

Moje ruke su oduvek bile grube, neprestano išarane dubokim žuljevima i natopljene oporim mirisom sveže piljevine iz lokalne seoske strugare. Dok su svi moji vršnjaci bezbrižno uživali u mladosti, ja sam punih deset godina rintao u tri smene kako bih prehranio kuću. Moja najsvetija misija bila je da svom mlađem bratu Marku redovno plaćam preskupe … Read more

Ja sam onaj nepriznati, stariji brat koji je oduvek svesno i nepokolebljivo birao da ostane čvrsto vezan za ovu našu tešku, balkansku zemlju, dok su apsolutno svi drugi bežali za nekim lažnim evropskim sjajem. Dok je moj mlađi brat Goran pre više od dve decenije pakovao svoje skupe kofere i bespovratno odlazio za daleku Nemačku … Read more

U onim najcrnjim, apokaliptičnim godinama ratnih devedesetih, kada je čitav naš siromašni Balkan grcao u neopisivom strahu, jedna krhka žena predstavljala je božanski spas za stotine napaćenih porodica. Naša stara, neumorna seoska babica Milena, žena čije su tople ruke bile jedini svetlosni putokaz u tom mraku, svakodnevno je rizikovala svoj život prolazeći kroz smrtonosne snežne … Read more

U našem malom, sivom i olovnom rudarskom gradu, gde apsolutno svaki kamen, svaka ulica i svako dvorište vekovima unazad nose onaj teški, gušeći miris crnog uglja i proleterskog znoja, ljudi su prebrzo naučili da svoje najgore tragedije jednostavno zakopaju duboko pod zemlju. Stravična, krvlju ispisana uspomena na ono apokaliptično obrušavanje glavne jame pre tačno dvadeset … Read more

Ja sam onaj tihi, nevidljivi posmatrač sa ugla naše stare, kaldrmisane ulice, svedok vremena koje je na ovom surovom Balkanu prebrzo pregazilo ljudsko pamćenje i najsvetije herojske činove. U našem malom, maglovitom gradu, gde se svaka tajna zna i gde reka vekovima nemilosrdno odnosi i donosi živote, ljudi su neverovatno lako zaboravili onaj najcrnji jesenji … Read more

Otkako mi je suprug preminuo pre više od jedne pune decenije, živela sam potpuno sama u onoj staroj, izuzetno trošnoj kući na samom zabačenom kraju našeg gorskog sela. Svi moji mlađi rođaci su odavno otišli svojim putem trbuhom za kruhom u velike gradove, ostavljajući mene da u teškoj, olovnoj tišini čekam svoj tihi, starački kraj. … Read more

Ja sam onaj stari, osedeli otpravnik vozova čiji je celokupan, mukotrpan radni vek nepovratno utkan u ove zarđale, hladne šine i oronule perone naše provincijske železničke stanice. Naša propala zgrada na samom obodu ovog industrijskog grada decenijama je bila nemi svedok hiljadama prolivenih suza i onih najtežih, očajničkih odlazaka trbuhom za kruhom u neku daleku … Read more

Ja sam starac čiji je celokupan životni vek ostao duboko zavejan u onoj najsurovijoj, najhladnijoj balkanskoj zimi, a moje umorno srce je zauvek sahranjeno ispod onog starog, ogolelog hrasta u našem sirotinjskom dvorištu. Tamo, pod tom smrznutom zemljom, sada počiva moj verni, plemeniti konj Sokol, biće koje me je naučilo šta znači apsolutna odanost onda … Read more

Naša Krsna slava je u našoj kući oduvek bila najveća svetinja, onaj jedan, jedini dan u godini kada se porodica okuplja pod starim krovom i kada pred upaljenom svećom zaboravljamo na sve muke i siromaštvo koje nas prate na ovom Balkanu. Moj sin Nikola, koji je u međuvremenu postao veliki, uspešni direktor u gradu, obećao … Read more