Admin 
Ja sam Vera, seoska učiteljica koja već pune tri decenije svakog jutra otključava teška drvena vrata stare škole na samom vrhu ove zaboravljene, vetrovite balkanske planine. Naša školska zgrada je odavno počela da gubi bitku sa surovim vremenom; krov je stravično prokišnjavao, podovi su trulili, a zima je nemilosrdno ulazila kroz napukla prozorska stakla. U … Read more
Ja sam Milan, čovek čiji su prsti decenijama milovali dirke harmonike u školskim salama, učeći generacije dece kako da kroz muziku pronađu put do sopstvene duše. Kada sam otišao u penziju, moja profesorska penzija postala je tesna za život u gradu, pa sam odlučio da svoj stari instrument iznesem na beogradski pločnik, ne zbog prosjačenja, … Read more
Ja sam baka Jelica, žena kojoj su godine izbrazdale lice kao stare seoske puteve, a samoća postala tiha sena u velikoj, praznoj kući. Moj jedini unuk, na kojeg sam bila ponosna više od sopstvenog života, otišao je u daleki svet za parama i slavom, polako zaboravljajući put do moje kapije i zvuk mog glasa. Jednog … Read more
Ja sam Sloba, vlasnik kafane na samom ulazu u našu varoš, mesta gde se decenijama bistrila svetska politika uz vruću jagnjetinu i gde je svaka čašica rakije nosila neku staru, balkansku mudrost. Jednog sparnog letnjeg popodneva, na prag moje kafane dokopao se najtužniji pas kojeg sam ikada video, prljav, mršav i toliko izubijan od uličnog … Read more
Ja sam poštar Dragan, čovek koji decenijama krstari hodnicima naših zgrada, noseći u torbi sudbine ispisane na papiru, od radosnih vesti do onih teških, plavih koverti koje nikome ne donose osmeh. U zgradi broj 12, na trećem spratu, živela je baka Mara, tiha i dostojanstvena starica čija je penzija bila toliko mala da je često … Read more
Ja sam Nikola, čovek čija je duša ogrezla u prljavim brojevima i nemilosrdnim investicijama koje su gutale stara beogradska dvorišta i pretvarale ih u hladne kaveze od stakla i čelika. Moj najnoviji cilj bila je oronula, mala kućica na rubu grada, dom starog čika Đorđa koji je dane provodio na svom drvenom pragu, gudalom milujući … Read more
Ja sam doktor Stefan, čovek koji je u belom mantilu i hladnim bolničkim hodnicima odavno izgubio veru u čuda, verujući samo u surovu logiku brojeva i medicinske prognoze koje retko greše. Na mom odeljenju intenzivne nege, u krevetu broj sedam, nedeljama je ležala nepoznata starica bez imena, bez poseta i bez ikakve nade da će … Read more
Ja sam Bogdan, poslednji čuvar kamenitog imanja na obroncima surove planine, gde svaki pedalj zemlje miriše na znoj mojih predaka i krv prolivenu za slobodu ove svete otadžbine. Decenijama sam prkosio vetrovima i nemaštini, čuvajući staru kamenu kuću i grobove prađedova, dok su se svi ostali odavno odselili u blještave gradove trbuhom za kruhom. Moja … Read more
Ja sam Ilija, pekar stare garde koji više od pola veka svakog jutra u četiri sata budi usnulu čaršiju mirisom pravog, domaćeg hleba pečenog na drvima. Moja pekara je bila moj hram, moje porodilište i moja jedina istina, ali moj rođeni sin Robert nikada nije razumeo tu svetu vezu između čoveka i pšenice. On je … Read more
Ja sam Mehmed, pekar kojem je brašno odavno ušlo u pore, a miris toplog peciva postao jedina prava uteha u dugim, samotnim godinama mog skromnog života. Pre tačno dve decenije, u našoj maloj kasabi živela je udovica Fatima sa dvoje nejake dece, progonjena dugovima koje je njen pokojni muž ostavio u nasleđe njihovoj surovu sudbini. … Read more