Admin 
Ja sam snaja, žena koja je godinama živela u onom brzom, nemilosrdnom gradskom ritmu, ubeđena da su svi moji porodični računi savršeno podmireni i da je moj svet stabilan. Moj suprug i ja smo se borili sa visokim ratama kredita za stan, skupim obdaništima i onim svakodnevnim, iscrpljujućim računima koji su nam često jeli i … Read more
Ja sam otac Ilija, seoski sveštenik čija je crkva decenijama stajala kao jedini, tihi svedok svih ljudskih radosti i tuga u našem malom, snegom okovanom balkanskom mestu. Slušao sam hiljade ispovesti, tešio stotine slomljenih duša, ali me je lekciji o onoj najčistijoj, nepokolebljivoj veri naučio onaj koji nikada nije prešao crkveni prag, niti je ikada … Read more
Ja sam baka Nada, žena čiji su dani proticali u tišini jedne male, stare brvnare na samom obodu našeg strmog, šumovitog balkanskog sela. Otkako su moja deca otišla svojim putem u velike gradove, moja kuća je postala prevelika za jednog čoveka, a ona teška, planinska tišina je počela svakodnevno da mi pritiska dušu. Nije mi … Read more
Ja sam deda Milan, čovek čije je lice odavno izborano teškim, brdovitim balkanskim životom, ali čije je srce uvek kucalo isključivo za porodicu i mirno seosko ognjište. Moj unuk Luka, predivan petogodišnji dečak dubokih, plavih očiju, bio je apsolutni centar mog starog sveta, iako zbog jedne rane, teške traume nikada nije izgovorio ni jednu jedinu … Read more
Ja sam čika Vlada, stari seoski učitelj čije su ruke i danas, decenijama nakon poslednjeg školskog zvona, nevidljivo prekrivene onom najlepšom, belom kredom koja je ispisivala budućnost našeg malog, balkanskog sela. Celokupan svoj radni vek proveo sam u jednoj jedinoj, skromnoj učionici sa drvenim podom, slušajući onaj predivni, ujednačeni žamor dece koja su u tu … Read more
Ja sam Nikola, čovek čija je duša punih četrdeset godina bila okovana najtežom, neoprostivom mržnjom prema sopstvenom bratu Milanu, sa kojim sam delio istu majčinsku krv, ali ne i istu reč. Naše prostrano, prelepo očevo dvorište podelili smo tačno na pola zbog jedne besmislene, prizemne svađe oko međe i komada zemlje koji nam je obojici … Read more
Ja sam Marko, čovek čije je rano detinjstvo surovo prekinuto onog turobnog, jesenjeg jutra kada sam ostao potpuno sam na ovom nemilosrdnom svetu, bez ijednog živog srodnika. Moja stara, trošna porodična kuća odjednom je postala zastrašujuće prazna, a hladni balkanski vetrovi su nemilosrdno fijukali kroz napukla okna, podsećajući me na stravičnu usamljenost koja me je … Read more
Ja sam baka Danica, žena čija je stara, prizemna kuća sa oronulom drvenom ogradom decenijama stajala na samom rubu prašnjave, uvek vetrovite glavne autobuske stanice u našoj maloj balkanskoj varoši. Dok su drugi ljudi noću uživali u toplini svojih domova i mirnom snu, moj prozor je uvek bio jedva osvetljen, jer moje srce jednostavno nije … Read more
Ja sam baka Vida, starica čiji su dani decenijama prolazili u tišini mog malog dvorišta, gde je miris kamilice, nane i bosiljka uvek nadvladavao svaku životnu tugu. Moja bašta nije bila samo obično parče balkanske zemlje, već prava, živa apoteka prirode u kojoj sam svaku biljku gajila sa dubokom ljubavlju i poštovanjem. Posvetila sam svoj … Read more
Ja sam baka Ruža, žena kojoj sudbina nikada nije podarila biološko potomstvo, ali čija je stara, skromna kuća na kraju sela decenijama odzvanjala dečijom grajom i smehom. Moj životni put bio je jednostavan i tih, omeđen malim dvorištem, starim drvenim šporetom na drva i onim neprestanim, ritmičnim zveckanjem dugih igala za pletenje koje su bile … Read more